Delo

У Ј Е С Е Н 353 деснога колена, седео је и пушио на лулу Кирса (бели лисац), мој домаћин, у годинама али још чврст Јакут, имућан и независан господар вредних најамника, власник куће, многих мрежа, стоке, покућанства, и још три женске: једне жене и двеју кћери. Млађа је била већ продата, али је боравила код оца, пошто купац још није положио целу погођену суму. У кући је владало дубоко ћутање, ствар доста нгобична на месту где се налази неколико Јакута. На малом огњишту ватра је пуцкарала и пиштала, а иза преграде шуштале су коже које су чиниле девојке. Слутио сам да ће се ова тишина рђаво свршити; и доиста, убрзо се диже бура. Изазва је најамник, звани Шмата (дроњак) због своје неспретности. Вукући се од ранога јутра из кута у кут, најзад претури и просу воду. Та кап препуни чашу. Све се очи засијаше, а лица побледеше. Уплашени Шмата покуша да свали кривицу на Михајла, што је изгубио ремен који је он тражио. Михајло у одговор помену Шмати ланску грабуљу. Свађа поче озбиљно. Језици се стадоше обртати као воденична кола, сипајући грдње и пребацивања, поводом чега је страшни глас домаћинов грмео као архангелова труба. Ни домаћица није заборавила изићи из свога склоништа и узети учешћа у борби, са страсношћу својственом женама целога света. У јурти се наједанпут узруја као у узбуњеној кошници. Домаћин је нешто тврдио, домаћица је порицала, најамници се свађали, девојке ратнички подвикивале, пробуђено дете је плакало у колевци, а телад мукала, одговарајући на беспрекидну рику крава, које је вече дотерало пред кућна врата. Овај последњи догађај знатно поможе да престане ларма, извлачећи из борбе женски елеменат, и био би је можда сасвим утишао да домаћину не паде на ум срећна мисао, да дода још нешто баш кад су сви већ били ућутали. Та реч паде изненада, као бомба после боја, и изазва тако страшну вреву да краве и телад умукоше, уплашени ветар престаде, облаци утекоше, а ја угледах злаћани прамен сунчев, који прокравши се кроз разапету бешику на прозору, упаде у нашу мрачну, прљаву, пуну ларме уџеру. Несташан, весео, заустави се он као сјајан колутић на седој, ошишаној глави мога дома ћина, пред чијим је носом баш у тај мах стрчао огроман, начињен од прстију његове жене шипак. Ево ти! Поједи! На! — викаше разјарена, али увек лепа К ј у м и с. Дело, књ. 64. 23