Delo

У Ј Е С Е Н 355 остала на скоро оћелавелој глави. Тишина и први мрак овладали су већ подножјем шуме, само понегде на голом, од ветрова искривљеном врху мелеза догоревао је заборављен сунчев зрак. Постојах мало, посматрајући ово дивље место, у које не би смео заћи у сумрак ни један домородац. На њему је владао дубоки мир: све тише је жуборила усколебана вода, светлост се гасила, само још једном сину јасно, пробијајући се кроз мрежу мање густога жбуња и палећи на путу површине неких непознатих ми језера. Ја се упутих тим водама, мамљен радозналошћу, гоњен тугом. Али пут беше тежи но што сам се кадао. Морао сам сваки час скакати и хватати се за шибље, обилазећи дубоке, уске јаме, обложене пањевима пре сто година посеченога дрвећа, а издајнички скривених под маховином и травом, пуне воде, клизавога леденога дна, где би, упавши, неопрезан пролазник могао лако сломити врат или поломити ноге. На много места текли су каљави поточићи, невидљива корита и ниских обала, али глибави и тешки за прелаз због пањева и грана који су их закрчивали. Густо по шуми растурени повађени пањеви, са жилама окренутим у вис, покривени земљом и муљем, градили су у сумрак, када све постаје тако нејасно, изувијане, чудне фигуре. Беле мрље од проса, које су се у мраку белиле крај њих, налик на огромне комаде поцепанога покрова, још су истицали и удвајали њихову дивљину; никакво, дакле, чудо што домородци ту виђају често, при руменом сјају вечерње светлости, или на сјајној месечини, како лутају bhcok'h шумски ђаво или црна прилика словенскога стрелца сјатуна, што је дошао с југа и сад се шуња око јакутских кућа, ловећи њихову марву. Тешко околини кроз коју је прошла његова сенка: једним метком убија он понекад педесет до сто животиња. Страшно је то јужно оружје, особито кад га употребљава ђаво ! Но ја тога вечера не сретох ни једнога од поменутих шумских становника. Нисам видео ни Шајтана — осушену лешину Тунгузову. Некад су их налазили овуда доста често, па је и шума од њих добила свој назив. Обично су седели негде под дрветом или стеном, осушили се, ситни, наказни, гледајући на исток отворима очију које су птице искљувале; преко колена су држали дрвен лук или пушку, крај ногу им је лежала секира са изломљеном држалицом, а о пасу, ишараном сребром и бисером висио је у канијама тако исто изломљен нож, — изломљен зато да по23 *