Delo

У Ј Е С Е Н 359 у другима мршава, у једнима је вода рђава, марва од ње скапава а човек болује, у другима опет, чиста као ваздух. Зауставивши се на обали суседнога језера, спустили смо чун и сели у њега: рибар на предњи крај, ја на зацњи. Окренути леђима један другом, наслоњени један на другога, пловили смо налик на дволичнога бога, у којега је једна глава била брадата, европска, друга — пљосната, гола, монголска. Монголска глава је настављала своје причање, прекидајући га понекад, зато што се чамац сувише накретао, опоменом да не мрдам. .. .Све је из воде... И крава је живела раније у води, док је човек није ухватио и припитомио. У води као и у ваздуху живе различите животиње, па чак и људи. Или, ето, погледај! па показа веслом на заљуљане чуном дуге водене биљке. Зар то није шума? Одиста је то била шума, црна, тајанствена, похођена само рибама и утопљеницима. Никакав се пливач не би извукао из њене честе, павши у њу. — У старо време... — настављаше Јакут — причају старци. све је било друкчије... све је било боље, јер је воде било више..> и даброви су сами долазили до капије, а риба је било толико много да ти само пустиш стрелу у језеро, а она исплива са набоденом рибом; а сад нема ништа, дабар је утекао, риба мало; једино нас трговци, оцеви наши, спасавају, иначе бисмо помрли... дају новац за порез, дају чај, дуван, платно. Јесте, трговци... Много бих волео бити трговцем. Чунић удари о обалу, те смо га опет пренели на идуће је зеро и тако даље... јер је ово једини начин путовања лети, у овој земљи језера, блатишта и обраслих шумом мочари. После сата таквог путовања уском обраслом ситом реком, прешли смо најзад на последње језеро. У даљини на његовој обали светлуцале су црвене звездице варница које су излетале из димњака јуртина. Сигурно ћеш свратити „Хахаку"? — упита ме сапутник, кад се заустависмо на обали, ја ћу тамо да коначим. Ја узех један део рибаревих ствари и пођох јурти. Упознао сам се с Хахаком већ одавно. Био је то особењак који је својим несташлуцима често изазивао смех, а понекад и љутио наш крај. — „Хахак охониор1*1 сашио је себи капу од целога вука! 1 Охониор — значи стар, али се на северу употребљава у опште у значењу зрела човека, ожењенога. домаћина.