Delo

360 Д Е Л О — причали су ми са смехом. Хахак охониор платио је трговцима само по две рубље за циглу чаја; по три, вели, имали би сувише велику зараду. — А шта, трговци дали ? ... — Ее... — старица им крадом додала. — Ваљда не знаш Хахака, неће узети по три... неће пити, а неће узети. У младости је Хахак био чувен као најбољи ловац. О његовој одважности, хладнокрвности и вештини причана су чуда. Највише је волео ловити медведе, а ишао је на њих и лети и зими са копљем и пушком, тукући их у пољу или у јазбини, како се кад десило. А био је тако лаком на те бојеве као год и на карте. Само нека чује за медведа, већ не може да спава, већ се једи и љути и гунђа, док не крене од куће, не пронађе и неубије звера. Често, позван од ловаца који су нашли јазбину са неколико њих, сагореван ловачком грозницом, не могући сачекати јутра, искраде се у праскозорје на коњу, сам, са верним псом, хитајући на показано место, — где је обично налажен блед обливен крвљу из тела „шумских царева", који су се ваљали на земљи. Друговима није остајало ништа друго, до да поједу по парче сировога срца и утробе побеђених, да испију по чашу крви и да викну гласно трократно, победничко „ух“. Све су се очи тада упирале у Хахака, који је, тобож равнодушан, а овамо збуњен и поносан, сажињао главу окружену ореолом јунаштва. Та он је убио медведа „с репом“ који, као што сви знају, није био медвед него ђаво. Зар није он убио „љодовего шатуна",1 који је гонио људе, отимао марву, а којега нису били ни зрно ни копље? Хахак се никад није сам хвалио, никад није причао о својим победама, увек је био скроман и ћутљив, као што доликује човеку који можда више зна од других, па ипак се од случаја, који му се последњи пут десио у лову, сасвим изменио. Престао је ловити и играти карата, осиромашио, постао нерадник и — изгубио је уплив и поштовање. Његова је јурта била близу обале те се брзо нађох пред њеним вратима. Унутра је горела весела ватра и чули се различити гласови. Тшсу дакле још спавали! Приђох вратима и про2 Љодови шатун — медвед пробуђен у зиму не леже више, постаје врло зао, кидисава на људе. Лед и иње што му се нахватају на длаку покривају ra тврдим оклопом, који звони (звецка).