Delo

362 Д Е Л О друг мога ноћнога путовања те разговор постаде општи. ЈЂуди се скупили око стола, на коме нам Хахакова жена постави вечеру: чинију свежа кисела млека и читаву хрпу суве рибе „ј у к а л е“. Хахак је стојао крај ватре и грејао леђа, не мешајући се у разговор. Његова кћи, млада, доста лепа девојчица, постави на сто неколико тацни и белих, порцеланских шољица, па настаде обичан дочек јакутски : чај с млеком и хладним јелима, а доцније кувана вечера од рибе. Ма да је вечера била врло укусна, а ми доста гладни, ипак нисмо могли појести све што је изнето. Хахак одмах то спази, па нападе на мене са својим обичним: Не једеш ? Сит си ?... Каква је то нова мода ићи сит у посету! Ви Словени једете код људи као птице, а чим дођете кући вичете. жено, самовар! Котао на ватру! Гладан сам. Срам вас било!... Сви се стадоше смејати, а старац не мање од осталих. Заведе се разговор изнајпре општи, о разним земљама и обичајима, али се убрзо врати на најновије месне прилике. — Како Анджеј ? Плаче! А од момчета ни трага ни гласа!..: — Нема! — Штета, сила момче! — И ништа нису нашли? Нису! Сви се суседи састали да траже, тражили целу недељу дана. — Нема па нема! — Еее... Медвед сигурно! Веле, појавио се у долини, Кехергес га видео!... — рече нагло рибар што је дошао са мном. При речи медвед Хахак, који је стојао ћутећи крај ватре и забављао се својим прстима, диже главу. Сви заћуташе и погледаше нехотице према њему. Његова стара жена покуша бојажљиво да окрене разговор на други предмет. — Медвед! А где су га видели ? — упита нагло полушапатом Хахак, седајући на клупу. — Еее... Ко га зна! Можда и није — одговори збуњени рибар. — Медвед! Сигурно... — примети лагано Хахак. — Нису нашли ни тело ни одело... Тако он обично закопава у земљу остатак плена... разгребе чак и крв... јесте, он је. Велиш: Кехергес га видео? — упита опет рибара. — Лаже — одговори овај мрзовољно. — О! Он је мудар, лукав а осветљив; морао му је Анджеј нешто учинити, похвалити се или што рећи. Он дуго памти