Delo

X Р 0 Н И К А 475 другом одузели. Одвратност према таквим детима налази свога пуног израза само у уништају таквог кривца. Ако држава стане на то гледиште, да овај иравни осећај народни не треба задовољити, онда је она тиме нрокламовала .уништај правног поретка, на чије место имају да ступе освета и самопомоћ. Ово је гледиште у толико горе оправдано за државе у којима општи културни ниво не стоји на високом ступњу. Чак и сама Швајцарска, којој се не може спорити један виши општи културни ниво, не осећа се баш срећна и задовољна што је прокламовала Уставом укидање смртне казне, нити се може похвалиги каквим повољним стањем криминалитета. Иоред све њене добре полиције често није чак у стању да пронађе убице (пример: два мучка убиства у лето 1911 г. у Женеви, остала непронађена). Из области казненога права на конгресу су расправл>ана још и ова правна питања: о казнама лишења слободе и о мерама сигурности према немачком и аустријском пројекту, у чије излагање нећу да улазим на овом месту, пошто ми обим часогшса то не допушта. Питање о смртној казни чинило је у главном тежиште целог овога скупа. Оно му је дало обележје суда, који је имао да пресуди да ли смртна казна заслужује осуду на „смртну казну“ или има да се осуди на „доживотну робију" — и скуп је одлучио: да смртна казна има доживотно да постоји ради заштите друштва. као ноћно страшило према злочиначким природама и као сигуран уништилац зликоваца, за које друштво налази да не заслужују да им се живот више поштује. Она ће и даље постојати све дотле док је правни осећај народа буде захтевао; њу неће избацити теориска разлагања правника, јер су она за то немоћна. Dr. Д. М. Суботић. АЛЕКСЕЈ СУВОРИН. 11. августа 1912 г. заклопио је очи у Царском Селу, крај Пегрограда један од ретких журналиста и Русије и целог света. Јер, Алексеј Суворин, оснивалац и директор „Новог Времена", није био познат само у Русији, него широм цела света. У времену новчаног интереса, кад са пише да се заради и журналистика је постала ни више ни мање него једно чисто трговачко