Delo

476 Д Е Л 0 предузеће. Кроз њу се више тргује мишљу него што се она сеје. више ради за материјални успех њеног оснивача, него ли за стварни успех једне идеје. У Европи један део штампе чини часан изузетак и у њега се може убројати „Ново Време“. Не гледајући, тренутно, да ли су идеје које „Ново Време“ заступа тачне, њем> се ипак мора признати: несензационалност. Суворин је био тридесет и шест година директор „Новога Времена“. Од обичног листића, који је имао једва стотину претплатника и на чије се писање ретко ко освртао, Суворин је успео да створи лист, који чита сва Русија и који има један нарочити углед у иностранству. „Ново Време“ је основано 1876 год. Суворин га је лично уређивао једва пола године, кад на Балкану поче рат за ослобођење у коме је учествовала Русија. Суворин отпутује на Балкан. Са лица догађаја слао је верне слике турских варварства и борбе оних који су тражили слободу. „Ново Време“ је са бојног поља имало најтачније извештаје и може се рећи да је то била ствар која је лист значајно подигла. Суворину присуство на бојном пољу није само донело успех листу него је од њега направило великог Словена. Вративши се са Балкана он се сав посветио листу. У њему је имао свакодневну рубрику „Мали фељтони“, коју је држао до краја живота. Све до смрти Суворин је остао публициста, новинар. Пишући о његовом раду највећи део треба да испуни његов рад као новинара и ако је био и литератор у ужем смислу, драмски писац и драматург. Оно што је битно за сваког новинара то је Суворин потпуно испуњавао. Он је имао своје перо и одличан стил. Био је свестраног образовања, енциклопедијски човек. Суворин је у Русији отац фељтонизма у једном нарочитом смислу: сопствена опажања и утисци о сваком актуелном питању, а у литерарној форми. Још са једне друге стране Суворинов ће значај бити забележен у културно-друштвеној историји Русије. Он је први у Русији успео да од новина створи не трговину, него један снажан израз друштвеног расположења, које може да има пресудног утицаја. То је, тако рећи, друштвена, државна штампа. Суворинове идеје треба посматрати са неколико тачака. Тридесет и шесг година нису само довољне да се у човеку идеје разраде него да се и демантују. Суворин је у њима често долазио у контрадикцију. На првом месту он је био велики Рус.