Delo

Л А Ж И 85 жаљења да ће његов говор ожалостити Ренеа ? Из свирепог задовољства да добије једног друга у затвору, — јер између Сузане и Колете, која је вредела више ? Ко ће утврдити бескрајно сложене побуде којима је производ каква изненадна воља ? У сваком случају Клод, после неколико секунада и као тражећи по својим мислима, доврши своју реченицу овако: „Да ли знам шта о њој?... Ни малчице. Ја сам стручни women-hater како пишу Енглези... Ја је познајем само из виђења, а видео сам је готово свуда и оценио у осталом да је мање глупа него већина њих... Истина је да је врло лепа...“ И из злурадости или да би испитао донекле срце Ренеово, додаде : „Честитам !...“ „Говорите ми као да сам заљубљен", одговори Рене, а лице му се зацрвене од стида. Ушао је у намери да похвали Сузану пред својим пријатељем, а ето где подсмешљив тон Клодов пресече ову поверљивост, на самим његовим уснама, као неко наоштрено и хладно сечиво. — „Ах! ви нисте заљубљени ?...“ прихвати други, зацеревши се пакосно. Затим, изненадно, лепим покретом душе, како је могао кад би у њему превладала његова права и прва природа, рече: „Пардон !“ и стеже руку младићеву. Он прочита у његовим очима да ће та реч и тај покрет изазвати један излив; он га заустави: „Не причајте ми ништа... Ви бисте ме омрзли после... Ја бих вас данас рђаво саслушао ! Мени је тешко те сам заједљив...“ Тако, чак и погрешан маневар Сузанин обрну се у корист њеног плана да замађија младића. Једини човек чијег се непријатељства бојала, решио се сам да не говори ништа. Како је Рене осећао потребу да олакша своје препуно срце, исповедајући се некоме у коме је имао поверења, обрати се Емилији, а сирота Емилија, из безазлености сестринске таштине, била је још унапред саучесница непознатих догаћаја које је назиравала, у очима свога брата, као крунисаног светим венцем аристократије. Још сутрадан по забави код кнегиње, разумела је добро, по причи младићевој, да је Г-ђа Морен једина која му се стварно допала од свих жена што их је срео то вече, и погодила је да је та жена једина на коју је песник произвео личан и жив утисак. Мајке и сестре имају као неко особено чуло за распознавање ових нианса. Није јој требало много да се труди, па да примети Ренеову забуну за цело то време. Везана за њега двоструком везом: душевне сличности и љубави, ниједно осећање није могло проћи кроз то братско срце а да не одјекне у њој. Она је