Delo

86 Д Е Л О видела да је Рене заљубљен, јасно као да је она, сакривена, присуствовала обема посетама у улици Мирило. И ова љубав ју је задивила да се није осетила љуборна, као што је била раније суревњива, колико и узнемирена, због везе њеног брата са Розалијом. Логиком, која је својствена женама, она дође до закључка да је врло природно што је песник почео да облеће око жене која није слободна. Она је сматрала да изузетним људима треба и изузетан живот и морал. Она је још осећала да та љубав према једној великој госпођи неће јој узети никад ништа, а задовољиће сујетне снове за њен идол. Љубав према Розалији учинила јој се, на против, као крађа њене сопствене нежности, јер јој је Розалија наличила, јер је била из њеног света, јер ју је, најзад, Рене могао добити само оженивши се њоме и створивши нови породични живот. Она се тако обрадова у потаји кад сазнаде за нову љубав свога брата. И она је желела да јој Рене новим исповестима допуни одмах оне прве које јој је учинио кад се пробудио, само неколико часова после забаве код Г-ђе Комов. Те исповести не беху дошле, а она их није изазивала. По свем њеном лукавству, предосећала је да ће јој Рене отворити срце доцније, сам по себи и све потпуније. Она је очекивала дакле, вребајући у дну његових очију, где је познавала врло добро сваки поглед, знаке оне усхићене радости која је као грозница среће. Ћутала је у толико више што је виђала Ренеа само у присуству Фресноа. Кукавички, како је то обичај кад човек хоће да затури трат, песник је одлазио из куће чим се дизао, а враћао се тек у време ручка. После је бежао поново до вечере, па је излазио из куће опет само да избегне сваки сусрет са Розалијом. Сам професор није примећивао ништа у тој промени уобичајеног живота, толико је био расејан. То пак није био случај са Г-ђом Офарел, која се дошав две вечери узастопце са обе ћерке и не сретнувши онога кога је сматрала по праву својим зетом, није уздржавала да истакне то необично осуство: „Г. Ј1аршер“, рече она, „представља Ренеа дакле каквој новом кнегињи свако вече, те га не видимо више никако овде као ни код нас у осталом?“ — „Заиста“, потврди Фресно, „не види се више. Где је отишао ?“ — „Поново је почео рад на свом „Савонароли“, одговори Емилија, „те проводи своје вечери у Библиотеци.“