Delo

Л А Ж И 87 Сутрадан после овог разговора, а то беше тако исто дан после друге посете Сузани, верна сестра уђе рано у собу свога брата да му све исприча. Нађе га како спрема више листића јапанске хартије коју му је једном поклонила. Мислио је да препише, што је лепше могао, своје стихове које је хтео читати Г-ђи Морен. Сто је био покривен страницама, које су испуњавали неједнаки редови. То беху његове песме које је већ био прелистао. Емилија му исприча своју невину лаж, а он је пољуби, сав весео говорећи јој: — „Како си лукава!“ — „Ја сам твоја сестра и ја те волим,“ одговори она; „проста ствар“. И узимајући неколико растурених хартијица, додаде: „Заиста си одлучио да спремиш једну књигу?..“ — „Не“, рече он, „али морам да читам нешто изабраних стихова једној госпођи...“ — „Г-ђи Морен?“ рече Емилија живо. — „Погодила си“, одговори младић, збунивши се донекле. „Ах ! да знаш !..“ И тада наста поплава згомиланих таласа исповести. Емилија мораде саслушати одушевљену похвалу Сузане и њених најситнијих манира. Рене јој је говорио у истој реченици о божанственој племенитости мисли у те жене и облику њених ципелица, о њеној дивној ингелигенцији и свиленој материји, којом је превучен њен блок за писање. Емилију није чудила та детињска забезекнутост пред утанчаном раскоши, забезекнутост која се спајала с највећим песничким одушевљењем да састави његову љубав. Зар и она сама, у својој нежности према рођеном брату, није удруживала највеће амбиције уз најситније жеље? Она је желела, на пример, готово с истом ватром, да он има генијалности и коња, да напише Childe Harold-a и да имадне четири хиљаде ливара прихода лорда Бајрона. У томе је и она била плебејка, исто толико наивна колико и он, од оне расе која се да извинити, плебејка на крају крајева, јер меша стварну аристократију срца са привидном аристократијом спољних облика живота. Кад човек припада породици која је познала душевне притиске зараде, ова друга аристократија му се лако чини као услов оне прве! Стога појединости, које би откриле једном злобном посматрачу да Рене воли Сузану због њеног спољњег украса, а не због ње саме, допадоше се Емилији