Delo

8 Д Е Л О свакоме, мазао је косу миришљавом помадом и расправљао је најрадиЈе о књижевности, због које се и упознао са нама. Он је према фељтонима из новина склапао правила за свој живот и страсно се жалио на људе, које никако није могао да трпи. Али му зато ништа није сметало да нам одмах, без околишења, исприча цело своје житије и укаже на све појединости своје паланачке љубави према једној удатој жени: досадне љубави, коју је такође удешавао по сентименталним романима. У опште, то је био један одвратан човек, који није имао ничега свога. Ми смо га мрзели и сажаљевали још од првога дана, премда нас је неко време одлично занимао. Кад год би дошао, у подне или увече, вукао је у цепу читаву хрпу дневних листова и књига. Како би сео, почињао је да се исповеда шта све чита, подвлачећи да је и он „интелектуалац“ и да зато и цени наше „заслуге на пољу књижевности"! А да би што лепше изразио своје симпатије према нама, једне вечери нас позва чак и у свој стан на вино и разговор. Кажем вам, ја и мој пријатељ живели смо тада потпуно празним животом. Зато смо, вероватно само ради промене, тако радо и прихватили његов позив. Он је становао у кући неког свога рођака. То је био млађи човек, извозник, доброћудне нарави и донекле конзервативан у све.му. Дочекао нас је предусретљиво, са женом и свастиком, па је онда почео љубазно разговарати, погледајући сваког часа своју пуначку женицу, која је задовољно пиљила у његове свегле очи. Морам признати, ми смо се осећали пријатно. Сви су нам били симпатични, па чак и наш „интелектуалац", јер већ давно нисмо имали прилике да уживамо у срдачности домаћих састанака. Али више од свију, нама се допаде домаћичина сестра, девојка двадесетих година, мала, бледога лица и мутних очију, са тамном косом спуштеном преко образа, ћутљива, тужна, лепа, заношљива... Да не бих одуговлачио, рећи ћу одмах: то је била девојка коју сам заволео, коју сам волео целог живота и коју и сада волим. Лесте, драги моји, још од тога првог виђења, ја сам за њу везао свој живот. То је ишло брзо, неосетно, само по себи. После онаквог живота пре ње, она ми је сада била извор највише светлости. .la сам у њој нашао неку чудновату моћ, која ме је подигла из апатије. Нашао сам у њој снагу своје енергије, сан своје будућности, мокретача своје воље. Не знам како. Не