Delo

ВЕЧИТИ ИДОЛ 9 знам на који начин. Ја сам ускоро видео само њу, имао само њу,-тежио само њој. И сваки час, проведен без ње, протезао ми се учитав дан, сваки дан био ми је дуг као година. И чим če вратисмо са прве шетње кроз поља, у мојој се души роди један лепи сан: пун цветних вртова, пун мириса, пун небеског плаветнила; пун раскоши, кроз коју сам корачао поносито, јак, "тгеТшбедим, силан као млад орао, следујући погледу њених дубоких очију, помућених неисцрпном љубављу. Рекао сам, не знам како се то јавило. О томе нисам могао чак ни да мислим. Не знам, ето, ни данас. А то значи много. Јер љубав никад није права љубав, кад јој се зна почетак. Састајали смо се сваког дана. Она је била нежна, осетљива, сањалица. Ја сам то волео. Стога пожелех да јој причиним што више изненађења и необичних радости, да јој сваки дан учиним лепим као један мали сан. Наскоро је позвах себи. Она весело обећа да ће доћи, а ја... Да сте ме само видели! Сав уздрхтао, са неком лудом зебњом, летео сам из собе у собу, носећи бокоре ружа и јасмина. Хтео сам да је задивим. Засуо сам под белим лискама и окитио слике, врата, сто, књиге — све. Украсио сам за њу ружичасти престо, спустио старе, прашљиве завесе, да нам не смета дневна светлост, па сам чекао. Ох, кад би само знали са колико сам нестрпљења чекао! Сваки најмањи шум чинио је да ми срце заигра. Покушавао сам да читам, али нисам могао. Узимао сам нервозно књигу за књигом, окретао лист за листом — узалуд! Моје су мисли биле растурене. Моја је душа била нестрпљива и узнемирена као покретљиви ваздух пролећних вечери. Ја сам знао само једно : да она долази, да ћу је видети, да ће заједно са мном удисати ваздух мога усамљеног кутка. Дошла је, лепа као и увек. Дошла је и била побеђена, јер је Сан мајског сутона, тако сам назвао ту малу свечаносг, очарао њену осетљиву душу и она ме је заволела... Колико задовољства! Са пуно детпњске радости, ја сам бацао на њене груди безбројне крунице белих цветића. Певао сам, говорио стихове и био срећан: срећан што сам нашао њу, своју малу девојку, коју сам, чинило ми се, тражио целог живота и једва је тада нашао. У мени је триумфовала радост. У мени је оживљавала младост. Груди су ми биле испуњене меланхоличном сладошћу. Мисли су ми се губиле у бескрај, магличасте, усколебане, благе мисли. И предан свему, успављивао сам се занош-