Delo

ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД 47? стају анемични створови, постају сенке, постају утвари из мем љивих манастира и опалих, мрачних и тајанствених замкова. Па он^а кон^еквентни реализам, па умерени реализам. Еволуција у поворишној уметности није наше позориште ни такла. У њему су заступљени сви правци, јер нема ниједног правца. У њему влада поборишни шаблон који највише и најбоље експлоатише онај од ксгј&РЗ то публика највише и захтева. Ми још немамо позоришне уметности. Они који је воле сматрају да неко због тога мора бити крив. И, као обично, одговоран је онај који је за то најмање крив. Стварање позоришне уметности није ометао онај од којега то стварање зависи, већ га је ометао онај од којега оно не зависи: глумац није био крив,. али је зато била крива позоришна управа. И кадгод се види да у иашем позоришту нема ни глумачких ни редитељских талената, увек је за то била крива ова или она управа. Управе су се, наравно, већином нападале из спекулативних смерова, али је при свем томе неоспоран факт да су пријатељи уметности, у једном оправданом гневу, кривили управу. Заборављали су, међутим, да је нова управа — која је могла бити исто тако добра или исто тако рђава као и стара — морала радити са једним истим елементом и једним истим материалом, као и стара. А тај митеријал је стално исти, стално рђав. Старији глумци дали су оно што су могли или што су хтелц дати. Они који су, ма са којих разлога, уживали у њиховој игри, биће им искрено захвални. Они су, ма са којих разлога, одавно престали да се развијају. Уметност је за њих одавна престала бити уметност. Они свој рад у позоришту сматрају као један занат на који су, без своје кривице уосталом, осуђени. Проба им је један непријатељски кулук; свака новина један мучки атентат на њихов буржоаски живот. Они су волели уметност, или оно што су они сматрали за уметност, када су били релативно рђаво награђени, а не воле је када су релативно врло добро награђени. Већина ништа не чита и ту своју мржњу према књизи објашњавају својим талентом: таленту није ништа друго потребно до талент. Њихове амбиције и њихове претенсије остале су стално непромењене. Они су мучки мрзели сваку управу која није задовољавала њихове мутне жеље и њихове загонетне амбиције. Улазили су у завере против управа с којима нису били задовољни и, наравно потајно, борили су се за нове управе с којима неће бити задовољни и против којих ће, тако исто, ковати