Delo

БЕОГРАД ПОД ВЛАДОМ ДЕГ.ПОТА СТЕВАНА ЛаЗАРЕВИЋА 45 сантну толико и драгоцену епизоду из живота кнегиње Милице, остао нам је дужан да каже која је то „домовна црква“ у коју је положила мошти св. Петке, па смо зато у недоумици, да ли су сае^итељкине мошти одмах пренесене у Београд или су најпре положене у цркви крушевачкој, па тек отуда пренесене у саборну цркву београдску. Биће ово друго случај, јер се зна да Београд y_ ^Q, доба још није био под влашћу српском и да је деспот Стеван пренео своју престоницу из Крушевца у Београд тек после смрти своје матере књегиње Милице 1405. Што се пак тиче времена кад су мошти св. Петке пренесене из Видина у Србију, може се са поузданошћу рећи, да је то било око 1398, јер има писмо кнеза и општине Дубровачке од 23 маја 1398 у коме представници републике дубровачке изражавају радост своју „славној својој госпођи и кнезовима Стефану и Вуку“ што се вратила од султана Бајазита својој кући. Да се у нашем народу задржало предање о светој Петци и њезином преносу из Трнова у Београд, зато је М. Ђ. Милићевић, као што Новаковић прича, наводио доказе да се у његовом родном крају (око Авале) св. Петка зове још и данас Трновска, а тако исто и у Колубари и у осталим крајевима Србије. Сем тога види.мо из Љубишиних „причања Вука Дојчевића", да је у зетском приморју позната под именом Петке београдске, што значи, да јој је у те крајеве име допрло из Београда и то у доба кад су јој мошти већ биле положене у београдској саборној цркви. Остатци св. Петке или Параскеве остали су у храму Успења пречисте Богородице и онда, кад је Београд после смрти Деспота Стевана (1427) прешао био у мађарске руке, што је, у осталом, доказ да Мађари за све време своје владавине нису дирали у православну цркву и да континуитет српске црквене управе није прекидан ни под њима. За ово нам даје класичну сведоџбу изасланство калуђера, које је иницијативом београдског митрополита Теофана (1505) ишло у Русију да тамо купи милостињу. Митрополит помиње том приликом у писму, управљеном на великог кнеза Василија, „да је овде у Београду саборна црква, посвећена Успенију пречисте Богородице, у којој леже разне свете мошти и чудотвсрни образ пречисте Богоматере од евангелиста св. Луке“. Кад су Турци 1521 освојили Београд, мошти св. Петке нису остале у њему, него су пренесене у Цариград и ту се чувале до