Delo

54 Д Е Л О ју је нашао код једнога старог учитеља, који ју је с великим успехом примењивао на средњевековну књижевну историју, и онда је пренео на четири столећа новога времена; он је, укратко речено, модерни ученик Гастона Париса. Ну ово преношење скоро је једнако са новом творевином, јер он је код великога романисте мање нашао предмет него дух своје методе. Оно што је Гастон Парис учинио за средњи век, помислио је он с правом, зашто се не би могло и за ново доба? ,1a сам на другом месту1 покушао укратко показати, уколико је на Француску у овој тачки утицала Немачка. Јер Г. Парис образовао се већим делом у Немачкој, поглавито под Дицом, као што су уопште врло многи романисти ишли код Немаца у школу. Још и данас имена немачких романиста имају у Паризу добар глас, и сви наши наставници, Павле Мајер као и Јос. Бедје, увек су нам препоручивали студију дела, којима се удара основ, од. једнога Гребера или Мајер-Либкеа. На то се своди, узгред буди речено, славно германизовање Сорбоне. ГЈростор ми је сувише кратак, те не могу улазити у појединости Лансонове методе; морам се по невољи задовољити само општим потезима. Лансон хоће да се при студији књижевне историје пре свега држи стварности, и с тога мора свима својим изучавањима дати историску основу. Он хоће да потражи књижевно уметничко дело у прошлости и да га критички осветли свима средствима што му стоје на расположењу: „је veux atteindre'*, вели, „l’oeuvre litteraire du passe dans le passe et en tant que passe"-. Он га не изучава с обзиром на своје Ја, већ најпре с погледом на самога аутора и онда с погледом на читалачку публику разних десетина година или разних векова, да би видео, како је она разумела писца. Лансону дакле није довољна лектира u унутрашње рашчлањавање, праћено више или мање правичним судом. Као књижевни историчар он дело подвргава читавој множини обавештавања, да би учинио, да појава његова засија у што је могућно јаснијој светлости; само овим трудним испитивањима он може да отвори вратнице прошлости. Ради ове сврхе 1ансон показује, како се увек и свуда мора доћи до првих извора, како се прави рукопис разликује од неправога и како. С. Becker, Der Kampf um die Sorbonne, Frankfurter Zeitung, Л»215, 191L 2 O. I.anson, L histoire litteraire et la sociologie, Revue de Methaphysique ct de Morale, јули 1904.