Delo

0 ЕВОЛУЦИЛИ МОДЕРНЕ ФРАНЦУСКв КРИТИКЕ 55 се мери вредност неког манускрипта или неког издања. Његова главна 'пажња без сумње је управљена на критику текста, на пут и*начин“ како треба неки текст читати и обрађивати. Сви они, који су видели Лансона на раду у овој тачки, нису заборавили-, са каквом се снагом и са каквом одлучношћу он држао важцостц овога питања. Он је на Сорбони предузео ону исту критику текстова код модерних аутора, коју је Бедје у College de France вршио са текстовима средњега века. Он је показао, како се све и свашта мора испитати и ништа се не сме оставити случају. Критичар мора пре свега враћати се на првобитно значење речи и ради ове сврхе изучавати историју језика, да би на пр. нашао, да ли реч „canaille" има код Волтера исто значење као и код Русоа. Граматику и синтаксу он мора испитати брижљиво, а тако и тачно разгледати језик и стил; средину, у којој је писац живео, мора марљиво проучити, а тако и критичким духом оценити све биографске детаље. Даље треба да испита, који су угледи били писцу пред очима, и да се при том нарочито чува од софистичкога „post hoc ergo propter hoc“. Велики значај треба исто тако приписати хронологији, јер тачна хронологија често је од веће вредности него дебеле књиге, које ништа не казују; затим Лансонов критичар мора своје испитивачке погледе бацити и преко граница своје земље, да дозна, коју је идеју из туђе земље писац могао примити у себе. И да бисмо се у свима овим питањима могли добро наћи, треба за себе саставити драгоцену библиографију, и то критичку, брижљиво одабрану библиографију; напослетку треба брижљиво побележити сва обавештења, која се могу наћи о неком делу, била она књижевне или политичке, религиске или социалне природе. То наравно још није све, то је један део од онога, што се данас зове „1а methode des fiches et de la documentation sure“. A да би спојио праксу са теоријом, Лансон је пре неколико година предузео критичко издање Волтерових „Lettres philosophiques“, које данасважикао угледу овом погледу; поредтога написао је „Manuel bibliographique“, који је зацело једна од најбољих и најкориснијих књига за обавештавање, каквих уопште има, и која ће извесно послужити као углед понеким страним библиографским делима. Захваљујући овој методи даће се понеком садашњем студенту могућност, да набрзо по свршетку својих студија отпочне какав користан и оригиналан рад и да га срећно доведе до краја. Није дакле чудо, што је Лансон одмах створио школу и што