Delo

АРТУР ШНИЦЛЕР И ХЕРМАН БАР 59сви из Jung-Wien-a, него n критичар. Не естета-есеист као Хофманстал, већ критичарски темперамент,. „сензитиван до у врхове прсти|у“, как£ се сам карактерише. По спреми национални-економ с мар^систичним алирама, он прима и репродукује имлресије из. песништва, драме, музике, сликарства, скултуре и позорнице. Свагда је стимулативан. У неких десег свезака сабрао је своје критКке^есеје, импресије. Значајни су: Zur Kritik der Moderne (1891), Renaissance (1897), Dic Cberwindung des Naturalismus (1891), Premieren (1901), Jnventnr (1912) и Essays (1912). Иронично самопризнање Анатола Франса: Messieurs, је vais parler de moi a propos đe Shakespeare, a propos de Racine, ou dePascal ou de Goethe; c’ est une assez belle occasion — важи и за Бара критичара полиграфа. Он који негира садржајно Ја, толики је еготиста да не само да на прошлост пројицира своје Ја, него и у савременике: Морис Баре, Дон Жуан, Валера, Емилија Пардо Базан. Једновремено с критичарским радом писао је Бар низ новела и новелета. Ти су му радови потпуно успели. С мало, збијених, одмерених речи ствара карактере, даје особама живота. Новелета Aus, у којој прича како се једна љубав зачела и какО' је утрнула, најбоље је дело минијатурске приповедачке уметности Бечлија. И романи му имају своје вредности. Први, Die gute Seele (1890), препун је академских дискусија, силом у композицију утканих теоретисања. Особе су више марионете но индивидуалности. Доцније романе црпи из глумачког живота, из своје атмосфере позорнице и гардеробе-салон-а, али без сваке социалне тенденције: Die Wahl, Theater. Drut и O Mensch. Поставља не свакидање проблеме, изводи смеле комбинације психичких функција. Заинтересује нас али остајемо незадовољени. Сувише експериментише, ретко спроводи догађаје до крајње конзеквенце. Језик му је у романима широк, густа и тешка дикција. Епизоде набујају и угуше радњу, као и у драмским делима. У комадима: Aus der Vorstadt (1893), Die Wienerinnen (1900), Das Franzl (1901) и Krampus (1901) — радња из доба Марије Терезије — успео је да рафинише милје старе бечке народне глуме. Створио је неколико карактера који су постали у аустриској народној књижевности типични, Stimmung је уњима вешто испуњен. Но нема радње око које би се груписале поједине успеле епизоде. Друга група драмских радова састоји се из промашених покушаја да пође Ибзеновим и Стриндберговим стопама. У Mut-