Delo

Д Е Л О 4)0 ter (1891, пандан Стриндберговом Оцу) потенциран је до одвратности натурализам осамдесетих година. Последње комедије: Der Meister (1903\ Das Konzert (1909), Das Tanzchen (1912) и Das Prinzip (1912) одликују ce сигурним вођењем диалога и живом комиком ситуација, које местимице потсећају на Французе. Da- Tanzchen је одбила берлинска критика а за њом и публика. Биће зато што је Бар у овој комедији оставио бечко тло и окушао се у политичкој комедији Немачке. Немачка критика радо гледа да се песник ограничи на извесне сижее, да се специалиnje. Бар је прекорачио одређени му круг и био је извиждан. До своје четрдесете године писао је Бар песме, приповетке, новеле, романе, комедије, драме, есеје и критике. Онда се одао публицистици, писању политичког есеја. Немци немају политичких писаца уметничке крви. Код њих је политичка литература или историска монографија, или национално-економска студија или пак коментар аутобиографија и мемоара упокојених министара и канцелара од пре тридесет година. Бар има оно шго Шпанац назива музика крви: он проживљује политички догађај, не анашше га само очима историчара, националног-економа или психолошког картеролога. Бергзон је утицао на њега: les donnees immediates de la conscience. У политичком есеју нашао је најпогодније поље за своје способности: оштро опажање, бриљантан стил, сугестивно излагање и неколико идеја које имају својства за популарност. Естете су га сажаљевале: „журналист, свакодневни најамник!** Он им је одговорио у Theater-y, указао је на дражи, на сласти културног журнализма : „Тај позив има много чари. Можемо да уобразимо себи, да говоримо целом човечанству, да утичемо на цело доба, да одрећујемо његове идеје више него што је данас могуће са проповедаонице или са катедре. Вреднији смо јер брже дејствујемо... Данас добијем какву идеју, сутра је она већ по свој вароши". Некадањи пангерманац, помало социалиста (од оне врсте марксиста, који опрезно луче социализам од социалне-демокраrnje, што им двојне користи доноси: буржоа им се диви а уштеђују седмичну уплату у благајну црвене организације!), а изречно Шенереровац са целом либералистичном идеологијом некадање свенемачке доктрине у Аустрији, он проповеда веруу Нову Аустрију, ол.у Аустрију, Аустрију будућности. Но поред свег емфатичног ‘дерују: il mondo е bello е santo, види он трулеж данашње, „старе* Аустрије. У- Аустрији се мора много шта изменити, онда