Delo

98 Д Е Л О Отац јој је био неки бескућник, пропалица и болешљив мештанин Иља, који се јако опијао и који је већ одавна живео као слуга код неких имућних домаћина, такођер наших мештана. Мати Лизаветина беше одавна умрла. Вечно болешљив и љут, Иља је нечовечно тукао Лизавету, кад би ова долазила кући. Но она је ретко кад и долазила, јер je живела свуда по целој вароши, као јуродиво Божје чељаде. И газде Иљине, и сам Иља, па чак и многи од варошких добрих људи, већином трговци или трговкиње, покушавали су не једаред да одену Лизавету мало пристојније, него овако у самој кошуљи, а зими би свагда облачили на њу кожух, а ноге обували у чизме; но она би обично, не противећи се да јој све то обуку, одлазила, па би где било, већином на саборној црвеној паперги, неизоставно скидала са себе све, што јој је било поклоњено, — мараму ли, сукњу, кожух, чизме, — све би остављала онде па би одлазила боса и у самој кошуљи, као и пре. Једаред се десило да је нови губернатор наше губерније, прегледајући на свом проласку нашу варошицу, био врло увређен у својим лепшим осећањима, опазивши Лизавету. Па премда је разумео да је то „јуродивица", као што су му и објаснили, но ипак је нашем свету напоменуо да млада девојка, која се скита само у кошуљи, нарушава пристојност па стога да тога од сада не буде. Но губернатор оде, а Лизавету оставише како је и била. Напослетку, отац јој умре, и она услед тога постаде свима богомољним лицима у вароши још милија, као сироче. У самој ствари, њу су канда чак сви волели, чак дечурлија је нису дирала ни вређала, а наша дерлад су, нарочито школска, врло насртљива. Она је улазила у непознате куће, и нико је није терао' напрогив, свако би је љубазно предусретао и пару јој давао. Даду јој пару, она узме, одмах однесе и спусти у какву кутију — црквену, или робијашку. Даду л’ јој на пијаци ђеврек или колач, одмах ће поћи, и првом детету, које сретне, даће ђеврек или колач, а неки пут дође па заустави какву било нашу најбогатију госпођу, па њој да; а госпође су то примале чак са радошћу. А сама се хранила не друкчије, него само црним хлебом са водом. Неки пут зађе у богат дућан, седне, ту скупа роба лежи, ту је и новац, газде се никад од ње не чувају: знају, да можеш ако хоћеш хиљаде пред њу изнети и заборавити, она до њих неће узети ни паре. У цркву је ретко кад свраћала; спавала је или по црквеним