Delo

100 Д Е Л 0 дора Павловића, али остали сташе пљувати још грђе, премда још увек раскалашно, и напослетку одоше сви даље својим путем. Доцније се Фјодор Павловић клео и све уверавао, да је тада и он заједно са другима био отишао; можда је баш тако и било, нико то не зна поуздано, нити је знао, али, после једно пет, шест месеци, сви у вароши почеше говорити са искреним и необичним негодовањем, да је Лизавета трудна; стадоше питати и истра* живати: који је несретник могао тако што учинити? чији је то грех? И ето ту се наједаред разнесе по свој вароши страшан глас, да је тај несретник баш тај исти Фјодор Павловић. Од куд потече тај глас? Од оне гомиле господе, што се оне ноћи веселила, у то доба у вароши беше остао само један учесник, па и тај један је био у годинама и уважен статски саветник, који је имао породицу и одрасле кћери и који нипошто не би ништа причао, ни распростирао, баш да је шта и било; остали пак учесници, њих петорица, беху се разишли куд који из наше вароши. Али опште мишљење правце указиваше на Фјодора Павловића, и указиваше и доцније. Наравно, он се није баш Бог зна колико ни љутио на то: он које каквим трговчићима и мештанима не би ни хтео одговарати. Тада он беше горд и пристајао је у разговор само у свом друштву чиновника и племића, које је за трпезом увесељавао. И ето, у то доба Григорије енергично и из све снаге стаде бранити свога господара, и не само да га је бранио од свих тих клевета, него се и свађао због њега и препирао, и многе је разуверио. — „Она је сама, несретница, крива“, говорио је он као поуздано, а насилник-увредитељ није нико други, него „Карп са завртњем1'1 (гако се називао један код нас тада познати страшни робијаш, који у то доба беше побегао са робије и у нашој је вароши потајно живео.) Показа се да је та претпоставка налик на истину, — Карпа су се сећали; баш су се сећали да се он нарочито оне ноћи, некако пред јесен, по вароши луњао и тројицу похарао. Но цео тај догађај и сви ти разговори не само да не одвратише општу симпатију од јадне јуродивице, него је још већма сви стадоше бранити и чувати. Трговкиња Кондратјева, једна имућна удовица, чак је тако удесила, да је још концем априла довела Лизавету к себи у кућу — с тим, да је и не пушта од 1 Завртањ — „шраф“.