Delo

8 Д Е Л О од Бајица па таман до Мисира! Загледају се једно у друго, и не прође дуго а „Исаије ликуј“... затресе прозоре на цркви Светога Трипуна. Оженивши се, Перун се с Иком наватани у Котору, заплива у златозрачне таласе меденог месеца, одријеши крваво напуњену ћесу и отпоче живот као какав гроф. Али се убрзо показа, да је Ика толико исто лакомислена колико и лијепа и да је прије све него кутњица, а Перун толико исто сујетан колико је и кућић и подозрив ћесарској полицији колико је и Црногорац и — Господарева својта. И никакво чудо да су, једног јутра, морали товарити своје ствари и прње и, уз пратњу швапских џандара, пртљати уз Которске Стране, границама ломне Горе Црне. Никшић, погранични херцеговачки град, већ је био пао испод султанова под господарев скут. Ту Перун купи једну кућицу и пољско имањце, а нешто га баштине и на војнички дио, као дар од Господара, допаде, те се смири и настани с Иком и своје двоје ђечице: овим истим Божом, као првијенцем, и једном кћерчицом у колијевци. Давно се казало, да паре не дају мировати. Као кад црви закопорају живинчету под кожу, тако и преостатак мисирске зараде^ддголица Перуново кућићско частољубље, а у не мањој мјери раздражи и Икину покондиреност и лакомисленест. На једну страну Перун својим вељањем, чашћавањем по кафанама, „бауљањем за људима", шетањем и испијањем с главарима, а на другу страну Ика кицошењем, посијелима, гошћењем и ручковима, као и трошењем око подизања ђеце и издржавања куће; уз то наступише неродне године, болести, велики порези и друге незгоде, а за највише нерад и мјесто присипања одасипање и недосипање, и јелног ти се дана наш „капетан од Мисира“ нађе на невољи каквој се ни надао није. Неста блага, неста пријатеља. Перун је спрва крио своју недаћу. Али кад заковрнуше ђеца од глади а цријева му стадоше оргати од поста и једноничења, немаде црни јунак куд но, и како му се неће, стеже своје племићско и „капетанско" срце, зажмури, опљуну дланове, и, по примеру своје већ потребама демократисане околине, дочепа мотику за реп, па у ледину. А Ика, обревши се пред празним ваганом, маказе у шаку па на стари занат. С првопочетка им је обома било тешко, претешко. Нарочито им је било тешко због подсмијеха и подмигивања оне исте