Delo

408 Д Е Л 0 Шекспиров дивинаторски геније са болом је осећао све недостатке старе енглеске позорнице и жалио је, што она није била кадра да изазове илузију. То се најбоље види из његове болне ироније у драми „Сан летње ноћи“ и пролога у Хенрику V. где, пре свакога чина, моли публику да замисли да види то и то, ма да се велики историски догађаји одигравају на једној позорници која личи на скучено место за бој петлова, а не за бој страсти, за бој армија, за бој између две велике монархије. Он је још тада био свесан идеалнога циља позоришта и због тога је жалио, што његова позорница није била кадра да изазове илузију. Ма колико Брандес узносио фантазију тадање публике, примитивна енглеска позорница није била кадра да фантазију претвори у илузију. (Свршиће се) П. С. Талетов.