Delo

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД АЛБАНСКИ ИНТЕРМЕЦО. У моменту кад је Бугарска, стављањем потписа на Цариградски Уговор, и изречно пристала на други део последица своје неразумне политике — први део је искусила Букурешким Уговором — у моменту кад се мислило да је најзад васпостављен мир на Балкану, десио се напад добро организованих и опремљених буљука арнаутских на српску границу. Пред бројно знатно већим арнаутским гомилама српска погранична оделења морала су се повлачити, и тако су Арнаути успели да уђу у српску територију, да освоје неколико вароши и да у једном тренутку загрозе и самим центрима у новим крајевима. Влада Краљевине Србије одмах је предузела потребне војне мере, и у моменту кад ове редове пишемо, арнаутске чете су већ сасвим сузбијене и на албанско земљиште претеране. Пред регуларном српском војском чија је храброст онако сјајно документована у оба прошла рата, арнаутске банде ма како биле фанатизоване и добро опремљене, нису се могле ни мало држати. Арнаути су великим жртвама платили за овај напад на српску територију. Шта треба мислити о том нападу? Поуздани податци о његову пореклу тешко се могу прибавити, али има ствари, које су тако рећи очигледне и које, поред све мистериозности, ипак допуштају да се проникне у право врело арнаутских нереда. Једновремено са нападом Арнаута на српску границу изненађен је свет и другим једним догађајем: вестима о прекиду односа између привремене владе у Валони и Есад паше, који господари у средњој Албанији. У исто време избили су гласови о раздору у Скадру између представника великих сила, као и о несугласицама међу северним албанским племенима. Догађаји су изгледали необично