Delo
410 Д Е Л 0 замршени. На југу привремена влада у Валони, у средњој Албанији Есад паша. на северу у Скадру међународна посада. Три, организације и свака у супротности са другима, и у том моменту долази овај изненадни и добро организовани напад многобројних Арнаута на српске крајеве. Сасвим је разумљиво што се при таквом стању ствари у први мах није ништа могло поуздано знати о правом карактеру албанских напада. Тек постепено, у колико су Арнаути од српске војске сузбијани, почела се ситуација расветљавати. Валонска влада и Есад паша мире се наједаред, племена на северу изјављују своју солидарност са општим интересима Албаније, и готова су да се боре против „заједничког непријатеља". И тако је завеса пала, и сада се може видети, да је све оно било удешено, да би се траг заварао. Праву клицу арнаутских напада не треба дакле тражити ван Валоне и Тиране. Према томе цео покрет је био озбиљне природе и с планом припремљен. Изгледа да се Арнаути сећају свог прошлогодишњег похода, кад су се онако поносито разметали у самом Скопљу пред немоћном турском војском, па су мислили да ће тако и са Србима олако пооћи. Међутим арнаутски напад на српске границе био је безуспешан. Али, тај напад је био организован у званичној Албанији и њиме се ваља више забавити. Потребно је нарочито истраживати праве узроке и циљеве тог напада, као и пронаћи творце његове. Да ли треба гледати у валонској влади и Есад паши проузроковаче овог разбојничког похода? Тешко је веровати, да је акција пошла једино од њих. Каква разлога има Албанија као држава која још није ни организована, да напада суседне државе? За саме Арнауте могао би се навести један једини разлог, а то је тежња за пљачком, — позната црта албанског „народа“. Али мало је вероватно, да су се онако велике масе кренуле на пљачку, и то у онако великим размерама и са добро наоружаним и опремљеним људима. Тешко се да замислити да се једновремено, у три правца: код Призрена, код Дебра и на југу код Струге и Охрида, крећу Арнаути само пљачке ради. Све околности говоре да је ту постојао неки шири, већи план. На другом месту сасвим отпада и она, у аустриској и бугарској штампи — у овој последњој преко полузваничног листа L’ Echo de Bulgarie, у коме пише и један плаћени Француз — лансирана вест, да су се побунили Арнаути из српских крајева, кад је међутим поуздано утврђено, да су нападачи дошли