Delo

170 Д Е Л О равно, да овде нема терена за јаче људе, али ипак овај народ је заслужио толико жртава баш од својих најбољих синова, да своје личне амбиције и жеље за богатством подвргну општем добру. Напослетку и код нас се може радити кад се хоће, и кад се има срца за наше потребе. И код нас се може стећи. Видите баш смо сада управо у очајној неприлици. Треба нам добар Србин инжињер, наше дете, јер о странцу неће велики жупан ни иноверска већина ни да чује, па да га одмах изаберемо за главног градског инжињера. Место веома угледно, плата 8000 круна годишње, а вредан човек може заслужити приватном праксом још управо толико. А колика би то била добит за наш народ у овој вароши и околини, то не треба говорити. Што ви не бисте, млади човече? Носили бисмо вас ми, као мало воде на длану. Ока се осмехну, али се осети поласкан. — Ја имам ванредно добро место, и онда, ја сам радио до сада само велике, конструкционе послове. — Молим, и овде вас чекају већи послови. Сад ће се у општини претресати питање електричног осветљења, трамваја, асфалтовања, водовода, нових жељезничких веза с околином, комасација. Ту нам је преко потребан спреман Србин, који неће дати да се краде и да се српска села мимоилазе, српски квартови пренебрегну. Знате ли Ви, колика је народна штета, што нисмо имали стручњака, који би уложио свој енергични протест против новог дунавског моста, који нам је упропастио житну пијацу? Нису то ситнице, господине мој, за презирање. Та више случајно бачена идеја поче кружити по граду, и већ мештански лист донесе белешку о нашем одличном земљаку кога ће једна депутација грађана замолити да се прими кандидатуре за главног варошког инжињера, јер варош бољег избора нема, и како се надају да ће се он одазвати једногласној жељи своје постојбине. Снаха га је посматрала с очекивањем, није хтела да га пита, али је Милош читао радост и нестрпљиво питање у њеним очима. На недељном парастосу, у малој почађалој гробљанској црквици, Милош доби кијавицу. Стојећи на"хладном и влажном камену, гологлав, њега прођоше жмарци и дрхтавица. У руци је држао воштаницу, и пазио да не покапа њоме снахино одело, и расејано је проматрао свештенике у црним одеждама пред ниским и зарђалим иконостасом. Они су појали тако исто ра-