Delo

М 0 Л 0 X 173-, пеле са много дугмади, али те ципеле су биле шире од њених ногу — у црним чарапама. Заиста се Милош дивио себи, од куда баш то, шго се њене ногице као мичу и лелујају у окукама, од куда је баш то давало толико миле и детињасте дражи њој. Пролазила је полако и као да је гегуцала, као дете које се игра маторца. Он је воли, воли, воли. Ма како да је бесмислено и глупо. он је воли. Старији је од ње барем за четрнаест година, не познаје је да ли је паметна, нежна и добра, није лепа ни изблизу као сви његови дотадањи лиезони, мајушна је, незнатна је, али је он воли. Исто онако као кад је био дечак. Воли је кад је види само, и уздрхти кад га погледа, а сва му жеља, да с њом ћутећке преседи пола сата; па ипак жели то страсније но пољупце свих раскошних, светских жена. То не може бити болест, јер он је при себи и свестан свега што се с њим и у њему догађа. Једино је могуће, да га је преплавила душа овог малог града, да је ветар младих усева здувао с његове душе наслагане слојеве великоградских димова и паркетских прахова, и да је у њему опет -проклијала чуваркућа и невен. Може бити; до врага! али се он с тим oceha срећнији но на белим рукама Вилминим, опијен мирисом њеног парфема. Али шта ће бити на крају? Има ли то. смисла? Не зна он ништа. За сада ће се предати нека га овај жубориви поточић носи као дечју лађу од новина, па ако буде бесмислица, бесмислена и опасна, он ће се отргнути. Чекаће још с упознавањем. А после? Бог зна. ♦ И ако га је глава заносила и почеле га пробадати слабине, он се ипак спремао да ио подне прође њеном улицом а намеравао је уједно и да јој пошаље цвећа. Примила не примила безимено, биће јој драго. Али пре но што се извукао, дође му хотелски слуга с писмом. Умало се не сруши, јер писмо је билс од Вилме, „Дођите одмах. Соба број 8. Вилма.“ У први мах се уплаши, и намисли не отићи. али онда превлада у њему срцба, и жеља да види у чему је ствар, и да енергично онемогући сваку женску капрису. Кад је отворио врата од собе бр. 8, Вилма учини плахн корак унапред, као да хоће да полети на Милоша, али се одмах застиде и запрепасти, видећи његов бледо и скамењено лице. — Од куд ви овде? — Дошла сам да видим ваше родно место.