Delo

184 д е л о Облаци мрака, тужни као његове успомене, окружавали га са свих страна; а кроз глуву тишину дрхтало је монотоно зујање. То је била песма ноћи. Можда је у свему томе било нечега лепог и привлачивог, тајанственог и страшивог, али он тога сад није осећао. Правећи нагле скокове у мислима, његов дух свагде је био пре него у њему. Учини му се да, негде врло далеко, са висине, гледа сам себе — у масном жељезничарском шињелу, у прљавим старим чизмама, и с малим чађавим фењером у руци. Мало по мало дође му чак као да то његово око види и његову прошлост. Ено, то му је родно место — забачена паланка с кривудавим сокацима, пуним блата и нечистоће, с ниским старим кућама и нахереним гњилим крововима. Сети се и свих оних бедних људи што вечито пред ћепенцима и задимљеним кафанама зевају, протежу се и ропћу на судбину, што вечито о истим ситним стварима расправљају, оговарају се, свађају, и тако гурају дан за даном. Па тек како су им неспретне, брбљаве и пре времена увеле жене ? Те мисли својом сличношћу потсетише га на његов садашњи положај, и он брзо увиде, са стидом и тугом, да је његов живот још нижи, још чемернији, и недостојнији њега. „Како то вређа, боли“, — осети он. Да не би више мислио на то, стаде дозивати у памет најлепше успомене: своје ђачко доба, своје школовање у иностранству. Већ због саме те помисли срце му затрепта од узбуђења и нежног топлог предуживања. IIII Као мађијским начином створи се одмах пред њим велеградска улица, осветљена јаким сијалицама, за оно нарочито ноћно доба, кад место теретних кола и досадних трамваја јуре са забава, позоришта и опера лаки фијакери и елегантни аутомобили с господом у фраковима, цилиндрима, белим кошуљама и рукавицама, и с дамама у свиленим раскошним оправама, голих рамена и бујно саплетених коса, лако омотаних танким шаловима који иза њих лепршају у ваздуху. Чак и он сам шета булеваром. Измећу шеталаца врзу се насмејане жене са избаченим грудима, затегнутим танким сукњама и неиспаваним очима. Једна се и о њега очеше и намигну му заводнички. Он се склања и као љути се мало, и ако му осмејак провирује испод бркова.