Delo

ОЧАЈАЊЕ ПАВЛА РУЊАНИНА 189 Тамо од Београда, још у даљини, подрхтавале су, лагано кретале и примицале две мале црвене тачке. То је експресни воз. Ослушкујући све јачи шум који се већ претварао у слабу грмљавину, Руњанин је осећао да те две све веће црвене тачке и та све јача грмљавина уноси у његову душу нешто ново, неки нови весели живот, сасвим различни од овог његовог на забаченој станици. „Брже, брже, пожури се пријатељу, ја умирем од чежње за променом". Воз је у часу дојурио. Снажно је звижднуо, протутњио крај њега дрхтавом земљом и уставио се као укопан. — Број педесет два — викнуо је неко из фургона. И Pvњанин потрчи да што пре ускочи у њ. Од лаког ветра тихо зашушти суво лишће ниских багремова крај пруге, и неколико тешких капљица влаге попада на земљу. И опет се све умири. У полумрачним вагонима са застртим прозорима и ушкиљеним светиљкама спавају путници. Само у ресторану, у јако осветљеном раскошном вагону, с времена на време чуо се гласан разговор, смех и обесан кикот. Теретни воз из Ниша имао је четврт сата задоцњења Као и увек, кад би експресни воз био устављен на његово! станици, он је и сад покушавао, да са себе збаци све оно што га је везивало за ово јадно и запуштено место; и заборављајући све невоље и неугодности свесрдно је настојао да се пода тој краткотрајној струји велеградског живота, што га локомотива преноси с једног краја Европе на други. Замршљао је сам себе кад је негда путовао по иностранству по великим сјајним станицама, у овако истим брзим возовима, са отменим путницима. 11мао је новаца, био фино одевен, поносан, весео и потпуно слободан. А кад се сети, где је и нашта је сада спао — дође му да заплаче. Таква је увек судбина великих несрећника. И пред очи му изађе она кобна депеша која донесе глас: да му је отац умро. Баш кад је најбоље почео улазиги у велеградски живот, пун уживања, весеља и обести, допрхну однекуд незнатно парче хартије и све му однесе, све нропаде. Настаде жалост и несрећа, нестаде поверења и пријатеља, и дође невоља, пребијање, поннжење. па и сама глад... У ресторану чуло се сад све гласније певање мушких и женских гласова. Испрва је било нејасно, дисхармонично, а после све