Delo

УСРЕД АДРИЈЕ 195 V У безгласном току вјечног, безобличног времена, са мишљу .да he жалост губитка својих милих утјешити ма кад тад среНни повратак са благословеном зарадом — отуривали су острвљани -свој живот као што вал турка вал док се не разбије о пећину... А та је утјех^све више расла кад би „рибарски мрак“ оплодио сретно риболов или лоза даровала своје сочно златно обиље... •У те часове ћутило се на острву присуство неке неизречне блажене вјечности и жарко сунчано присуство Бога... Најсколи ћутило се то велико присуство на сусједном острву са великим велебним формама, гдје је пук риболова и винограда живио у великом страхопочитању пред Богом и осудно прелијепом природом. Острво, море и небо са бојама и свјетлом, са великим часовима јутра, дана и вечера, са наступом сунца, мјесеца и звјезда, са доласком маистрала из азурних даљина — најмилијег госта танких живаца и танкоћутне душе — свили су душу у преслатком, блаженом, скоро чулном голицању да замре и стопи се с Богом и природом... гблемим гордим пожаром свили је, да •створи ниве ликове, нова небеса, мора и чаробна острва и нова .неизречна, мистична, божанства... О море, море, море!... VI Ну на све те прелијепе осјећаје острвљана пало је наједном нешто као авет, смрт и црни разор... Било им је свима као да у црној печали и леденом умирању гледају с обале, како се пред њиховим очима у мору утапа лађа, најљепша лађа њихова живота, лађа, у којој почива њихово срце и њихава душа. И заман они вапију рукама, устима и молитвом, Богу и судбини; заман из груди срце хоће да искочи, похита у валове и спасе лађу, све узаман, непреплавни валови, разори строге смрти, бију им тек поругом очи и чула и, као стоглава свирепа празвијер, гута море све више и више лађу у своју утробу,.. И острвљани постају тек сјене некадањег свога живота... Та ледена авет, што је давила острво била је — пероноспора! Пероноспора! Пероноспора харала је сусједним острви.ма и пријетила нашем ■острву заразом. — Кад су прве вијести о зарази стигле на острво и кад су острвљани схватили посљедице заразе, згрнули су се у једну хрпу, загрлили су се и тужно с љутим лелеком запутили •се према цркви... Послије су у огромним процесијама, походили 3*