Delo

198 Д Е Л О О, што је овди веле злата! О, да ти могу с њиме натрпат све џепине твојих свијух капута и чакшира, ма да си јак, цако, не би могб одвућ; све би винограде мого с њима позлатит... Драги цако, заболило ме је јако, кад сам чуо, да су нам пропали виногради. Кад сам се споменуо, како сам у н>има зоба грожђе и гута смокве — заплакб сам од мила... — Чим сеја нагумам паретина, ето мене кући натраг на нашу изолу!... (Оно гледе Минке не говори ми више јер смртно гришиш, диго, под старе дане).“ Истога дана примила је и Минка лист од Ивана. Дјевојка је прочитала лист привила га на усне, а онда ставила у недра,. а да га изнова чита. И то све више пута опетоваше до вечера, све док га није знала на изуст. Иван јој је писао: да штогод. 'он радио, штогод мислио, да све ради и мисли за њу. Он се чуди, да ју је могао оставити, ну и оставио ју је само због ње саме, а да се може што срећнији повратити. „Најдуље за пет година ми смо своји, у цркви пред олтаром и у кући нашој на изоли“, гласило је у писму. „Петгодина!" ускликнула је Минка у својој души, сва усхићена од среће. „Ма било и петнајст и тридесет и сто година, само кад ћемо бит своји!“ Недужна дјевојка није имала осјећаја за вријеме, она је имала само осјећај за сузу, срећу и усуд... А у истину, текло је вријеме на острву посве друкче него у осталом свијету... Уза силни шум мора и измјењивања свјетла и боја чинило се, да ту вријеме и не постоји, него сав живот и људи иду бескрајним простором са вјечним током мора и неба... Стога дани, мјесеци и године нису ништа значили на острву... Ту се вријеме тек памтило по катастрофама и усуду. IXIX Радничка група, с којом је Иван кренуо у Калифорнију, састојала се највише од младих, снажних, прегаоних острвљана. Сви су они имали пред очима циљ, „нагумат се паретине и повратит се на родну изолу, да се покопавши ваљано кућу, одаду попут својих пређа мору и винограду“. Стога млади људи нису штедили снаге и живота, радили и дан и ноћ, и свецем и петком а одпочивали тек кад је била прека потреба. И од зараде нису много харчили, нису пушили ни пили, ни „познавали“ женске,. него све збијали долар на долар. ЈБубав за своје и за родно острво била им је нада све, а уз то прирођена шкртост, било-