Delo

УСРЕД АДРИЈЕ 199 живота... Вјечна очајна борба с морем учинила их је шкртим... Колико ли је њихових пређа платило за рибу или за „куси морског пута животом, колико ли их је постало плијен морских немани... Њихов је живот био тврда, шкрта борба и „кад је борба“ — било је несвјесно у њиховој крви и души, — „нек се види тко ће побједити“. Тврдо, стиснутих пјести и шкрипући зубима одлуче млади људи, да се неће лако повратит на изолу, док их терет долара, кб вјетар пуну једрењачу натраг не понесе... Тих је мисли био и Иван. Оно, често би га зазебло и срце би му се стисло кад би помислио на Минку, ну мисао, да ће им послије обојма бити боље и љепше, да ће је он обући у „свилу и кадифу“, потиснула би млади љубавни осјећај. Уза то, био је осјећај за пустоловинама, доживљајима и стицањем у Ивану једнако јак ако не јачи од осјећаја љубави. Нехоте, по узору својих пређа, потискивао је он жену у позађе... — А вријеме је текло брзо, да га млади љиди нису ни осјећали; дани прогонили су дане, а мјесеци мјесеце, као што валови прогоне валове по усталасалом, ускувалом, гривастом мору... Година јуришала је на годину као бура на југовину отимљући и прождирући живот и стварајући из живота прошлост и будућност... Све, све, све је било као једна преголема велебна форма, којом је харала нека невидива грозна и сверазорна рука... Све се гибало у ритму великог мистичког рада, који рађа бол, а тај је бол допирао у људске душе и срца... X И опет за неколико година препородише’се виногради, и опет зазвони по њима „грозним" у руду јесен^танкогрла дјевојачка пјесма: „Да није љубави, не би свита било, Ни тебе ни мене, моја била вило! Једног јесењег дана звонила је та пјесма на прекиде цио божји дан из винограда шијора Пере Златанића. Виноград је сав кипио у сунцу преоптерећен обиљем плода. А кад би замрла јека за гору: „Да није љубави, не би свнта било, Ни тебе нн мене, моја била внло. просуло би исто танко грло дјевојачко другу дирљиву пјесму: „О, кад heui ми доЈш са далеког мора, Ја те чекам тужна подно наших ropa.‘