Delo
200 Д Е Л 0 Глас је титрао, јецао и замирао сунчаним простором пун љубави, сузе, чежње и неисказане љепоте... У њему се крила радост, нада и судба... У њему је било рудог винограда, сунца и вјечности... Дјевојка је пјевала да испјева душу и своје младеначке њедрале груди... Да цио живот испјева, све што је око ње: виноград, горе, море, етерне даљине и васељену... Многи острвљанин, пролазећи обалом, застао би нагло подно винограда да ослушкује, и пијући дуго и страсно глас у се, премро би од слатког срха и запутио се даље да опет изнова стане и ослушкује: „О, кад ћеш ми доћи са далеког мора, Ја те чекам тужна подно наших гора“. Онда би онај, који ослушкиваше, упитао сукобјелога острвљана, што то пјева и чуо би одговор: — Минка Златанић пјева... — Чудо божје, нико је досад није чуо да пјева?! — Данас долази пароброд из туђега мора... Небо је било танано, бијело-модро; из његовог неизмјерја осипало се мехко свјетло и оштри строги жар... силни траци цурили су низ литице, косе, и у виноградима низ смокве, бајаме, праскве; преплитали лозе бљескутавом мрежом и кроз лозно лишће били прозирно смарагдом и рубином... Дрвеће је трептјело у уздуху ћутећи сласт зрака и топлине, море је дисало сло5одно, распојасало, слано и далеко подижући прпошне валове маистрала и слатку, шуштаву пјену... Сва је пучина, заодјета гордим сјајем, гибала се округло у прекрасним линијама и трептјела густим иглама кипућег сребра... Даљина је била чиста, умивена, етерна а њезин маистрал заплављао је на све стране умивајући благо, сањарски лице, очи и чело... Острво побожног пука рибара и виноградара лежало је усред мора јасно исказујући своје облике дану... Све се на острву видило у јасним формама: борови, јеле, пећине, разори округлих брежуљастих винограда и суре, огромне стијене чаробне шпиље... И што је више зријао дан, све слађе и страсније било је срце и око; велики велебни видик, који дочараваше болно дирљиво причињање, као да се на њему сунча вјечност... Све више, дубље и понорније трзајући 'Се у екстази, дизала се душа у свемирско неизмјерје... Небо, море и острво, провејано и проћарлијано маистралом, почиваху благо на божјој руци... Васиона циктаја, радости, рајевине, васиона стварања, опојног срха у болном, звучном страсном зами-