Delo

УСРЕД АДРИЈЕ 201 рању, нудила се устима на цјелов .. Све је било музика, сила, опој, страст и крв... Наједном, сред благог шумљења маистрала и струјања и црвеног цурења сунчаних зрака са небеске кружине, разодкрила је стидно танка модра даљина своја њедра и показала један пароброд, завјешен огромном завесом дима, што је лепршајући лизао небеса... Пароброд се доимао из даљине, необично дирљиво и потресно кзо да обећава састанак с бићима најблаженијих васионских острва... као да обећава долазак бића, која ће препородити читаво острво и учинити га једнако срећним и блаженим... Кад је Минка угледала пароброд на модром рубу морске и небеске даљине, претргао јој је нагло један крик из дубине срца пјесму, и како је држала грозд у руци полетјела је низ виноград према луци просувши с главе мараму и густи тамни сноп косе низ витке плећи... Родитељи њезини, који су стајали погнути око лоза берући грожђе, погледаше за њом у страху. Иван је долазио !... Кад је пароброд пристао у луку, која је била поплављена острвљанима и кад се је Иван извио изнад другова необично лијеп, витак, гарав са наступом једне красне звијери, на којој у један мах све мишичје показује и љепоту и снагу и живу гибивост, узлетила је она на лађу — прешавши силом љубави све предсуде — пала му на прси и зајецала кратким испрекиданим јецајем, који јој је дерао пуне груди... Пристаништем орио се крик острва, рук-е домахиваху једна другој, острвљани падаху један другоме у загрљај; лица и очи изражаваху усхит и срећу, г море је шумило шумом побједе и ускрснућа... Као пијана од среће, тетурајући кренула је Минка о руци Ивановој према дому... XI Чим се Иван повратио из Америке морао је на ставњу. Млади човек чврсто је био одлучио, ако сретно прође ставњу, да умах поведе своју вјереницу пред олтар. Боравећи с њоме по цијеле дане и вечери на обали и ћутећи њезину топлу пунокрвну присутност, младић је горио од пожуде, да своје миље, своју срећу, своје све, привије на прси и замре с њоме у једном једином цјелову. Сање, обећавање и драж брачног живота из дје-