Delo

202 Д Е Л О војачких руку опајаху га до лудила... Коликрат у вече, док би се читаво врвеће звјездано небо прелијевало у море и затреперило чаробно у мору звјездама мора, или док би пун мјесец палио гору и море а он с Минком боравио под мирисавим бором, у мраку сјене борове, коликрат тргла би се његова рука и прса у вал, да ју сву овије и упије у се и прими од н>е божански дар њезиног дјевојачког цвијета, ну строга ћудоредност и неповриједиви обичаји праотаца нису му прије олтара ни помислити на то' дали... Стога, кад је Иван сретно прошао ставњу, поћутио је, као да је ослободио прси од притиска адријанског мора као и од једнаке тежине обичаја праотаца. Без цигле одвлаке, нареди млади човјек да црква навјести његово вјенчање са Минком. Кућа његових родитеља као и Минкина кућа стадоше се спремати за сватове... Минка је цвала као мирта... Прије дана вјенчања, тијајући сав у предосјећају блаженства, науми Иван, да у својој срећи, и свога оца учини најсрећнијим човјеком овога свијета. Наиме: — чим се је Иван повратио из Америке још истог дана, то јест уру послије доласка младићева, чим су се отац и син нашли у кући сами, замолио је отац сина: — Синко драги, липи младићу мој, што си нараст-о и ојачо, диго, ко један борић; деде, диго, покажи што си донио из Америке; изброј, диго! Ивана, који је навикао био слободно у Америци живјети, препуштајући сваку ствар своме часу, повриједи ова очева необуздана похлепност. — Има, цако, времена; једва сам ти пет минута у кући, диго. Отац се лецне и погледа великим очима: — Диго, ниси више онај, што си био. Син одврати кратко : — Моребит. Од тога часа заоштрило се нехоте нешто измеђ оца и сина... Син је с дана у дан проматрао оца, како гине, како га нестаје од пусте неизвјесности и жеље, да дозна што се све крије у његовим џеповима. И син се често у некој демонској злорадости наслађивао мукама свог несрећног, шкртог оца. Стари је толи трпио да се је ш> ноћи попут лупежа шуљао на прстима око избе, у којој је Иван спавао, да се како довуче до његових цепова и изброји паре... ну није му успјело, јер би га Иван увијек том пригодом