Delo

УСРЕД АДРИЈЕ 203: својим кашљуцањем смео и потјерао. — У очи вјенчања, наслаже Иван сву зараду, коју је донио из Америке и коју бјеше промјенио у злато на стол у својој изби, и онда оде по оца и доведе га за руку к столу. Шијор Марко трпио је на погријешци срца, те сви јачи дојмови дјеловаху на њ врло погибељно, а најпогибељније, ако би угледао новац. Стога се он никад није усудио поћи на банку или на пошту, гдје се је често изненада пружала пригода угледати овећу хрпу новца... А најпогибељније дјеловало је злато на старчеве очи... Звек и сјај злата узбудио би га тако да би му понестало даха. На жалост све ово бјеше Иван сметнуо с ума! — Дакле, кад се је стари вођен о синовљевој руци приближио столу и кад га је бљесак злата ударио у очи, он задршће, проблиједи, затетура и крикне: „Зрака!“ Син помисли, то је крик весеља и порадује се силно у души. На то старац пропента: „Колико је?“ „Биће на једно двадесет хиљада круна“, одговори син скоро посве равнодушно. С тим рјечима осјети шијор Марко,. како га нешто тупо и тешко погоди у срце, хтједе да порикне,. ну дах га издаде,.. Иван осјети на рукама ужасну тежину оца и погледа му у лице. Лице старчево трзало се у ужасном блиједилу и у очима му гаснуо сјај... Старац је био погођен од капи... И умјеште сватова, давало се прексу градан подушје у кући покојног Марка Рашковића. О жалости, која је снашла осим Иванове и кућу дјевојчину и читаво острво, сувишно и тешко је говорити без суза... Дуго и дуго и дуго иза његове с.мрти причало је острво на мору или у винограду о честитости, радиности и беспримјерној штедљивости честитога Марка Рашковића. Што више и они, који су га псовали за живота, хвалили су га послије у гробу. По очевој смрти одгоди Иван вјенчање за годину дана. Минка сложи своју вјенчану оправу сузама наквашену у скрињу. Кад је прошла година дана острву, годнна бура, југовине, маистрала, рибарског мрака и впнограда, походили су младенци прије вјенчања у свечаном руху покојников гроб, накитили га цвијећем и повратили се загрљени мајци 11вановој, да их благослови... У старице биле су пуне очи суза. . Она је узда.хнула дубоко и тужно, уздахом, као да га је годину дана у души су фжавала, ломне руке подигла је у вис да нх пуне благослогл