Delo

КРОЗ живот 215 „Сад... Ви сте може бити већ приметили моју сумњу, која се још пре неколико месеца зацело не би појавила. Али ви знате и да сам се ја после испита почела од много чега ослобођавати и о многом чему друкчије мислити. Ви знате, да сам одлучила поћи путом, на коме ћу саму себе наћи. Досад сам ишла путовима од себе, сад желим да изиђем на пут који ће ме довести до мене. И у томе свом лутању, јер ја знам и видим да је то још лутање, нисам заборављала, дабогме, ни речи своје матере. И ја још находим да је у њима много, много истине, само што сам сад уверена, да се та истина не да тако проширити и тако уопштити, као што је то моја мати чинила. Ја верујем, да девојка. која уђе у брак са срцем прорешетаним у многим љубавним борбама, може само изузетно бити добра жена. Јер у браку не одлучује само оно што се у браку десило; брак је резултанта читаве прошлости мужевљеве и женине: јављају се и ту „авети“, које брак прате, а често и руше. У браку дакле много стоји до тога с каквим се успоменама ушло у брак. И нису може бити много горе оне успомене, што их један развратан младић уноси у брак, од успомена једне девојке, која је летела од забаве до забаве, из наручја у наручје и у мислима се предавала десеторици пре него што се у ствари једноме предала. И с једне и с друге стране настају ту поређења, за чистоту брака врло опасна поређења и може бити да су то опаснија она, где се стварност са замишљањем пореди. И зато, и ако знам, да живот није тако прост, као што се мојој матери чинило, и да у живогу могу настати многи сукоби, који се не смеју тако лако осуђивати, као што је то она чинила, ја сам захвална својој матери на њезиним саветима. Они су ми били тако ауторитативно предани, као да су заповест божја, и ја сам уверена да су ме они сачували од многих непотребних потреса и од многих немилих успомена. Али се не чудите, што вам и без искуства овако говорим: живот је као и наука, и као што у науци врло незнатан део можемо сазнати сами, непосредно, тако се и у животу служимо туђим искуством, које нам он тако обилно пружа и из прошлости н у садашњости, — или бар треба да се умемо тим послужнти, те да умемо сачуваги здраво срце и непомућен ум“. „Сад вас разумем, докторе, и сад ми почиње јасно биватн, што ми се чинило толико чудновато. Али ви не смете заборавитп да сте били у ретким, изузетним приликама. Где су данас домови, у којима се чувају домаће традиције, било какве биле, где је