Delo

216 Д Е Л О веза између домаћих тако јака, где је потпун склад између ухућана постигнут, где нема готово никаква утицаја споља, који би домаћи ред реметио? Код вас је, као што и сами рекосте, било све унапред одређено, — нико није ни помишљао, да може друкче бити. То вам је заиста и дало ону поузданост, којом сте ишли својим путовима, и сумња се није нигде појављивала. Али сте зато дошли и до схватања, које је, и ако има у себи много горке истине, ипак једнострано, једнострано нарочито за вас, која не живите и нећете живети у простим приликама ваших матера, чији је читав свет био њихов дом. Ви сте своју младост провели у вечитом заклону, у вечитом затишју. И ваш је темпераменат био такав, да сте се ви у том заклону добро осећали. Али има и других прилика и других темперамената. Не може свако живети тим контемплативним животом као ви. Многи траже да се баце у вртлог живота, и многи и многи не тону у њему, но срећно испливају и после мање или више разноликих искустава, сређено и сталожено проводе свој век. Тих примера има доста, као и обратних, да се многи нису могли наћи у животу баш стога, што су у кавезу одрасли, што нису знали ни „на чем жито расте“, и кад им је живот ступио на сусрет са свим својим стварностима, они се или нису могли одупрети многим утицајима, и онда их је бујица животна носила са собом, или су са свим и свачим у сукоб долазили и пропадали не могући се ничему прилагодити. Па и ваше је мишљење о девојачким љубавима сувише строго. Исгина, да има девојака, код којих се чини, као да се не заљубљују у личност него у genus, код којих чуство не показује никакве сталности ни прибраности, које воле једнога, док својим телом утиче на њих, док им је дакле само пред очима, а чим им је даље од ока, даље је и од срца, и оне већ сутра-дан лудују за другим, да прекосутра и тога оставе, — али ја не бих безусловно ни њих осудио, то су лако осетљиве, сангвиничне природе, до којих Кант исгина ништа не држи, али које могу бити добро упућене ако се за њихово течно, или да тако речем, живино чуство нађе канал, који му неће дати, да се прелива на друге стране. На сваки начин, да такав канал није тако лако наћи ни начинити, за то треба јака рука и добро срце, и многе опаке природе пропадају само с тога, што не находе ниједно или само једно од тога двога. Треба рачунати дакле с природом људском и с нашим друштвеним приликама, треба дакле све разумети, а све разумети је, као што знате...“