Delo

КРОЗ живот 217 „Нема сумње. Али шта смо постигли тим, ако идемо само за тим, да све разумемо да бисмо све оправдали. Ако смо разумели какво зло или какву несрећу, јесмо ли их умањили тим за себе или за оне, којима су се десили? Хоће ли нама или њима бити лакше, ако нађемо разлоге којима би се могли правдати ? Ах не, учинићемо може бити само од зла горе, а главно је, мислим, не да зло правдамо, но да и себе и друге од зла сачувамо. А мало је поља, или може бити нема баш ниједнога, на коме се тако многа зла почине, као што је то љубавно. ЈБубав је тако велика ствар у животу, па ипак се тако олако узима. Погледајте родитеље само, како већ својој маленој деци олако говоре о љубавним стварима, шта више, и силом их увлаче у њих. Колико сам пута, чула, где се отац и мати шале и задиркују своју децу, како су се заљубила, или им говоре, како су томе или оној намењена! Ми се већ зарана навикавамо да љубав сматрамо као шалу, разоноду, забаву. — па кад је и касније продужимо тако схватати и кад таквим својим схватањем изазивамо не ретко и најтрагичније догађаје и не пада нам на ум, да је то у врло многим случајевима због тога, што измалена нисмо упућени у то, како да се понашамо у једној тако ве ликој и озбиљној ствари, која често за читав живот одлучује Ја знам да наше девојчице и девојке не могу а да се не заљубе, ја знам да многи сматрају како је неприродна ствар бити млад а не љубити, ја знам да љубав може имати и врло доброга утицаја, да може чак послужити и као васпитно средство, јер уме да изазове у нама тежњу да постанемо бољи и тим се достојни свога идеала покажемо, — али колико може и неслућена зла нанети једна девојка дајући лакомислено наде својом љубављу сад овоме сад ономе, шта више изазвати и дубок јад, за који је она сама по свом темпераменту неспособна, а за који на сасвим другом пољу испаштати може, где неће моћи а да јад н сама не осети. Али где је ту одштета за претрпљено зло? II да ли су нам таква искуства заиста потребна, рецимо за школу животаЈ Има ли ту каква било изједначења? Да ли претрпљено зло једнога напуштеног младића бар девојци добро^доноси или да ли бар друге од ње спасава? Не, она га не осећа нимало, те стога и не утиче на њу: ено, већ је отишла, да другом исто тако зло изазове. Узмите сад, да с друге стране нису нимало ређе ни клавиговске, ни марк-волховске натуре у „јачој“ половини (н једна је моја другарица нашла свога Клавига, и то је један од најжало