Delo

218 Д Е Л 0 снијих доживљаја мога живота, на коме сам се и у последње доба много задржавала), и онда замислите, колико је проћерданих живота или бар излишних болова, поремећених планова и изгубљених времена само зато, што се љубав олако узима и што има мало свесних људи, који ће поучити друге како је то озбиљна ствар.“ „Али у свем том злу, које и у јакој и у слабој половини „боље“ постиже, ипак има и једна велика утеха, — све је то зло њихово мање од онога, што би га имали да су постигли за чим су -тежили, т.ј. оне „горе“ од себе, па се разочарали. „То је исто тако као кад бисмо доказивали да би један убијен човек дочекао многе несреће у животу, од којих га је убица управо спасао, и да стога треба овога ослободити. Не смемо ми ни у ком случају одводити своје погледе од учињенога зла. На њему се морамо зауставити, његове узроке изнаћи. Не смемо га софистичким путем обилазити и ради његова оправдања накнадно изналазити мотиве, које онај чин никако није могао имати. Младић, кад напусти девојку, брзо нађе фразе, којима се теши: заблуда срца, нисмо били једно за друго, неће да чини од једнога просјака два и т. д., а међутим сви су факти, на које се, сада позива, постојали исто тако и тада као и сада. Зашто онда нису за њега ништа значили? Или зашто није на све то и онда помишљао? Човек или треба да уме избећи чинове, чије последице није рад на себе да прими, или да прими пуну одговорност за последице, којима је сам узрок. И ако је он сам немоћан, да то изведе, онда треба да има некога ту, који ће га на то нагонити или бар зато осудити. И макако вам се може бити смешно чинило, али ја мислим, да су и наше васпитање и наши закони још увек врло непотпуни. Шта ми све не учимо у школи, од чега немамо никакве, ни посредне користи, нарочито кад се узме у обзир начин, како нам се знање предаје! А о стварима, што тако дубоко у живот засецају, ни помена. Говори се дабогме доста и о љубави (јер се она не може избећи), али како, као о ствари, која се само по нужди мора спомињати. Немојте мислити да ја сад мислим на неки засебни предмет, на какву еротику, не, ја само мислим на удубљену етику, коју ће родитељи и учитељи предавати својим васпитаницима, предавати мислим т.ј. пренети у њих, а не држати само лекције о њој. Па онда, по нашим законима, човек не сме ни најмању материјалну штету нанети човеку, ни најмању телесну повреду, ни речју га не сме увредити, — али му је сасвим слободно, да му проигра читаву жи-