Delo

КРОЗ живот 219 вотну срећу, За то нема параграфа у кривичном законику, осим, пардон, — ох, каква иронија — ако није све прошло без икаквих материјалних губитака. „Али љубав је тако обична ствар, да...“ „Јесте, љубав је сасвим обична ствар, кад се узме човек или уопште тај круг још и даље прошири, она је природна потреба свакога срца, али за појединца не сме бити обична ствар но једна од најузвишенијнх у његову животу. Платон је погодио шта је она: она је зато ту, да и у нама и у љубљеном створу нешто више створи". „...И баш зато што је тако обична и природна ствар као што су и жеђ и глад, право и не може обухватити све односе, који ту могу наступити. Осим тога, право оставља и човеку самом, да се одређује, и нико му није крив, ако у извесним приликама није био довољно пажљив...“ „...Те изгубио сву срећу своју. Али ако је био сам толико непажљив, те се и за неколико круна дао преварити од кога варалице, закон му је одмах на услузи. Ни потуру лажну не смемо протурити, али лажним чуствима можемо обмањивати колико год хоћемо. За то смо ми за читав свет и читав свет за нас слободни као тица у гори“. „Госпођице докторе, ја сад не знам на ком пољу управо да капитулирам пред вама на правном или на љубавном.“ „Добила сам опкладу, добила сам опкладу“, чу се одједном из наглога жагора пред сеницом звонки женски глас. „Тако? А ви и заборавили да треба вечерати. Ево, госпођица Зорка се опкладила, да сте у сеници и добила је опкладу “ С тим их речима поздрави из гомиле докторка Павловићка. Милица се и Давид мало збунише. „Госпођица доктор ме узела на испит у правним стварима. Хоће да поправља наш кривични законик", рече Давид и приступи домаћици „Да га ублажите?" — запита госпођица Зорка. „Не, да га пооштри". „Охо, та то се нимало не слаже с духом времена**. „Али она хоће и дух времена да промени, она му не чинн уступке, — и ако је у ствари и то дух времена". Госпођица Зорка пристули Милици с молбом, да и њу посвети у то интересантно питање, а Давпд узе домаћицу под рук) и укратко јој исприча о чему су говорили.