Delo

П Е С М Е ПОСВЕТА СУНЦУ. (из књиге Дарови Хенила1) Не певам песме ја светлих ноћи И тамних дана; Поклоник нисам мраморних идола, Ни идола од меса ! Песма је моја песма сунчаних огњева И његових сени. Мој глас, што нема свилену мекоту и благост месечине, Он има сунца сагорљиви жар. И мојим огњеним гласом Ја певам песме огња, Црвене и вреле и жарке, Што горе и светле и што запаљују! Јер поклоник ја сам твој и избраник верни, О, сунце! Свештеник ја сам твога олтара. Моја је душа пуна твог божанства, K’o око моје видела твога, Као крв моја твога огња, K’o силе твоје — живот мој и смрт. Нема земља гроба тог дубока, Ни таме доста густа, вечита ноћ, Да ме од тебе заклони и скрије, О, сунце! Продрећеш ти до на дно смрти моје. K’o што си сишло на дно срца мог, 1 Хенил је старословенски бог сванућа.