Delo

ГРОФ ЈУЛИЈЕ АНДРАШИ И АУСТРИЈСКА СПОЉЊА ПОЛИТИКА (ОД 1871—1879) II Период времена од 1872 год. па све до румелијског преврата, 1885 год., у дипломатској историји Европе познат је као ера тројецарског споразума. Русија, Немачка и Аустрија и ако нису биле у савезу биле су, захваљујући личним везама владара, опет у главним питањима европским споразумне. Тај споразум погрешно савез — требао је да буде ново, модернизирано, издање Св. Алијансије. Тројецарски споразум пролазио је кроз разне кризе и био је час интимнији час веома лабав. Спорна питања, која су искрсавала, показала су најзад немогућност заједница ових држава, чији су се интереси сукобљавали крај свих личних симпатија владара и крај свега тога што су ове земље биле конзервативне и осећале се тиме најближе везане. Све се већма показивало, да је заједничка политика Аустрије и Русије немогућна докле год Источно Питање стоји отворено, н све се више наговештавало да ће Немачка пре стати уз Беч него уз Петроград када буде дошао одсудни час. И из ове заједнице, из које се временом изметнуо савез (1879 г.) двојице (Аустрије и Немачке) противу трећег (Русије), руска политика још у првим данима тројецарског споразума претрпела је суву штету. Писац „Босфора и Царданела*, Горјајинов, који је савесно црпео званична акта, најтачннје је резимирао прве резултате тројецарског споразума, пре 1875 год., да је Русија дотле једина имала утицај на Балкану, а сада је то право утицаја на словенске земље признала п Аустрији. У принципу је Русија признала прећутно оправданост аустријских аспи 15*