Delo

ГРОФ ЈУЛИЈЕ АНДРАШИ И АУСТРИЈСКА СПОЉНА ПОЛИТИКА 229 сандар и Горчаков да говоре у прилог Француске и противу рата. По повратку своме Горчаков је францускоме посланику, Лефло-у, рекао да је руском интервенцијом нестала опасност; а у Берлину цар Александар рече Гонто Бирону, такође француском посланику, да се бура разишла. У својим мемоарима Бизмарк је најодлучније одбио и помисао о каквом превентивном рату противу Француске, и све је то набацио, као легенду, на савест Горчакова, који је, као човек болесне сујете, хтео да игра улогу спасиоца треће републике и пацификатора Европе! Свакако је тешко утврдити аутентичну истину у овоме догађају, да ли је Бизмарк одиста хтео превентиван рат или је Горчаков вешто изигравао улогу пацификатора. Бруталност политике Бизмаркове даје маха пре опште примљеноме веровању. Једно је факат — да кнез Бизмарк није могао заборавити ову индискрецију или некаваљерство Горчаковљево. Од тада се отпочео дуел ова два државника, који се завршио победом Бизмарковом — берлинским конгресом. Највећа криза, коју је имао да преживи тројецарски споразум, била је криза на Балкану од 1876—78 год. Ту тако тешку кризу он није могао преживети и ако је животарио још толико година после тога. У јуну месецу букнуо је 1875 г. устанак у Херцеговнни. Чувена „невесињска пушка“, која је требала да донесе слободе двема српским покрајинама, била је фаталнаг. Она је била грофу Андрашију сигнал, да почне остварење својих планова. Позната је ствар, да су устанак босанско-херцеговачки помагале пограничне аустријске власти и да то није могло бити без знања Беча. Биограф Андрашијев, без икакве потребе, хоће по што по то да га оправда — као да је све то било без знања његова. Још стари Радецки је, 1856 г., указао на потребу, да се Босна и Херцеговина окупирају, ако се хоће да осигура Далмација Италнја. После њега је адмирал Тегетоф, победилац код ,1исе, исто то проповедао. А 1875 војници траже, да се по што по то окупирају те две наше земље. И да би то веровали, Вертхајмер твр ш једну невероватну ствар — да је пут Фрање Јосифа у Далмацију одлучен не по иницијативи грофа Андрашија већ фелдцајгмајстера барона Родића, не доказујући то ничим и не познвајули се ни на какав докуменат. Андраши ннје за то био — ако бисмо