Delo

232 Д Е Л О на Балкану) донети1. До реформне ноте, да се дође, помогла је и Русија својом неодлучном политиком на Истоку. Она је допустила да Беч постане центар за споразумевање великих сила у Источноме Питању. Разуме се да је онда могао изићи и Андраши са својом реформном нотом — и ако је султан 1 децембра објавио свој ферман, којим је обећавао реформе, а у шта опет нико није веровао. Андрашијева нота о реформама у Турској поднета је 30 децембра п. н. 1875. У њој је обећавана слобода и једнакост религиозна, укидање закупа порезе, трошење једног дела порезе и на саме земље и побољшање сељачког реда. Годишње је могла отићи по једна депутација хришћана у Цариград, да може поднети султану петиције босанске. Сем тога једна мешовита комисија од хришћана и мухамеданаца, имаће да контролише извођење рефорама. # Реформна нота Андрашијева у истини је хтела да спречи стварне реформе, које би могла гарантовати само аутонимија. Биограф Андрашијев хоће да га правда и онде, где је излишно свако правдање и где је то чак на штету његову. Сем биографа нико не верује, после онога што је дошло, после сведоџбе Бизмаркове и после акције Андрашијеве с планом смишљене, а која је једино у том циљу и вођена, — да је он одиста веровао у некакве реформе и да их је желео. У својим претераним симпатијама према Андрашију Вертхајмер и не види, бранећи га, да га деградује до доброћудног наивчине, који, незаинтересован, жели Порти мира и добра. Што реформна нота није успела — крив је сада Горчаков, који је пошто по то хтео да је осујети. Како је у пролеће 1876 г. наставио устанак и све се више увиђало,[да се ово не може мирно свршити, то се Русија, за сваку евентуалност, хтела осигурати од Аустрије. Тако је изненада Андрашију достављена жеља цара Александра II да би га желео видети у Берлину, када он буде тамо дошао. Андраши се одазвао томе позиву и дошао је много раније, пре цара, у Берлин, да најпре с Бизмарком измени мисли — 9 маја п. н. Дотле је Бизмарков орган „Norddeutsche Allgemeine Zeitung“ — 4 маја п. н, — већ убацио у јавност предлог да Босну и Херцеговину треба Аустрија да окупира. Прошле године — 1875 г. — Бизмарк је наговестио рускоме посланику а сада је његов орган формално и предлагао. 1 ГорјајиновЂ, стр. 314.