Delo

ГРОФ ЈУЛИЈЕ АНДРАШИ И АУСТРИЈСКА СПОЉНА ПОЛИТИКА 233 У Берлину је Горчаков предлагао Андрашију поделу Турске. Андраши је толико изменио тај предлог, да му је Горчаков добацио, да то већ није његово дело („mais се n’est pas mon oeuvre“) и дигао руке од тога. Од споразума не би ништа. У тај мах се десио у Солуну покољ — где су два конзула, француски и немачки, платили главом (6 маја п. н.), те је сада предлагао Горчаков, да се тим новодом изврши пресија над Турском, да се устаницима у Босни призна двомесечно примирје а за то време, да се реши питање о реформама. Тако је постао берлински меморандум од 12 маја (п. н.), у коме се и претило, да ће Европа употребити опробанија средства, ако се по истеку примирја не поврати ред и мир у Турској. Али тај меморандум не усвоји Енглеска, и он није могао у име Европе бити предан Порти. Што је Турска онако стрмоглавце јурила у пропаст и ишла право рату, који ће се завршити санстефанским миром, велика је заслуга Енглеске. Конзервативна странка, на челу које су били Биконсфилд и Солзбери, желела је по што по то да одржи неокрњену Турску и страховала је непрестано од руских завојевања, те је била и глува и нема према јауку и болу хришћанском. Као да то није била влада просвећене Енглеске, — тако је тупа и неосетљива била према зверствима, која су чинили Турци. Хумани вођа либералне странке, Гледстон, пребацивао је конзервативцима и друге намере, — да хоће нарочито да изазову немире и рат, не би ли у томе могли узети Египат. Биконсфилд хоће да заврши свој живот као „херцег од Мемфиса14 — говорио је Гледстон. Енглеска је помагала Андрашију да омете реформе у Турској. Када је збачен Мурат V. и на престо дошао Абдул Хамид (18 маја 1876) Русија је продужила свим силама, да новога султана натера на пут рефорама и тражила је од великих сила да поднесу Порти иденгичне ноте са својим захтевима. Андраши. потпомогнут Енглеском и Немачком, изнесе противу тога предлога своје скрупуле: да новоме султану треба оставити времена, да се може наћи у питањима упознавши се најпре с њима. И тако је и било. Од идентичне ноте не би ништа, — па разуме се и од рефорама, а то је и хтео Андраши. У тај мах дошао је рат Србије с Турском, који је, uo уверавању биографа Андрашију био као бајаги најмање по вољи. Руске интриге, верује Вертхајмер, изазвале су рат Србије с Турском. У место да руска влада једним енергичним гестом спречи