Delo

236 Д Е Л О само од Руса страховали, да не зграбе Цариград и да се њихов утицај на Балкану оснажи. Али и ако је енглеска влада страховала од руске експанзије и у томе била природни савезник Аустрије, опет за то нису у Лондону оберучке прихватили планове Андрашијеве. Биограф Андрашијев, Вертхајмер, приписује то неповерењу Биконсфилдовом према Андрашију, — јер енглески премијер није много ценио аустријског канцелара, а уз то је у Лондону интригирао противу свога министра гроф Бајст. • Не могући да задобије енглеску владу за своје планове, Андрашију је остао једини пут — да се споразуме с Русијом. Да до тога дође, морала је Немачка посредовати, тврди биограф Андрашијев. Императори руски и аустријски имали су се састати а заједно с њима и њихови министри, у Рајхштату и ту решити судбину истога питања. Тада је баш почео наш први српско-турски рат, а цар Александар бавио се у Емсу, на лечењу. Догађаји на Балкану приморали су Русију, да прими посредовање Немачке и да покуша споразум с Аустријом. Да ли је баш морало бити све онако како се у Рајхштату решило ? Разуме се да се на то питање мора негативно одговорити, као што и догађаји, који су настали, јасно говоре да је све и другчије могло бити. Састанак у Рајхштату значио је у напред — попуштање Аустрији. С тога су и цар и Андраши имали пуно разлога бити задовољни и врло предусретљиви и врло љубазни. Цар Фрања сачекао је цара Александра још у Боденбаху на граници Аустрије. Тај пут железницом историјски је значајан. Још у купеу — почели су разговори између Андрашија и Горчакова. Овај је одмах из свога портфеља извадио спремљен цео споразум, али пре него што је почео говор пресекао га је Андраши категоричким питањем: „хоћете ли Цариград?" Кад му је Горчаков одговорио — да он не мисли на Цариград, тада је Андраши дахнуо душом, рекавши: „хвала Богу неће бити рата између нас!“ Разуме се, да за аутентичност ових разговора не може да јамчи биограф Андрашијев већ се позива на публикације којима се не би могла поклонити пуна вера. У Рајхштату није условљен формалан споразум нити је дакле потписан какав уговор. Оно што се ту већало и о чему се сагласили диктирао је у перо Андраши рускоме посланику у Бечу, Новикову, који је писао. То је „Resime des pourparlers secrets de Reichstadt du 6 juillet 1876“.