Delo

ГРОФ ЈУЛИЈЕ АНДРАШИ и аустријска спољна политика 237 Вертхајмер је имао ту привилегију, да буде пуштен у тајне и државне и домаће архиве и он је c тога у могућности да први објави садржину тога Resime-a, — те сад знамо, верујући у његову савесност, шта се у Рајхштату урадило, а по аутентичном извору. Од двеју претпоставака пошли су Горчаков и Андраши. Прва је — шта ће бити са Србијом и Црном Гором ако Турска победи? Ту су се одмах споразумели: да ни Србија ни Црна Гора не сме изгубити ни педаљ земље и да мора остати status quo. Друга је — шта ће бити ако Србија и Црна Гора победе? У том случају, Аустрија никако не допушта да Србија заузме земље између Далмације, Хрватске и Славоније. Аустрија би у том случају морала окупирати Србију, а то она не жели. С тога Аустрија допушта да се Србија може ширити на Југу — ка Дрини, Лиму и Новом Пазару, а Црна Гора може заузети део Херцеговине. Противу независности Црне Горе није ништа имала Аустрија, али није пристајала да и Србији призна независност. Што је пак најважније — то је, да се „остала Босна и Херцеговина (т. ј. што Србији и Црној Гори не припадне) да Аустрији, да је анектира“. О Санџаку Новопазарском није било речи. Бугарска, Румелија и Албанија добиће аутономију, Крит и Тесалија припашће Грчкој, а Цариград ће бити слободна варош. То је у главноме садржина рајхштатског споразума. У њему, као што се види, није цела Босна и Херцеговина призната Аустрији, већ и Србија и Црна Гора могли су узети неке крајеве њихове, а Санџак није улазио никако у тај ,,Resime“, и ако вели Вертхајмер да је Андраши мислио да је и он обухваћен. Рајхштатски уговор држан је у највећој тајности — једино су о њему знали оба цара, оба канцелара, Новиков, гроф Карољн и Лангенау, посланик аустријски. Већ гроф Зичи, аустријски посланик у Цариграду, није знао ништа докле му Игњатијев није рекао. Разуме се, да је и немачки Двор морао знати о томе, али не одмах. Рајхштатски уговор и ако није давао сву Босну и Херцеговину Аустрији, ни Санџак, већ остављао могућности да се и Србија и Црна Гора повећају делом Босне и Херцеговине и Санџак остајао слободан, опет је био фаталан — јер је принципијелно уступио Аустрији обадве ове српске покрајине. Доцнији још гори и судбоноснији споразуми и одлуке о овим двема покрајинама, базирали су се на овом, рајхштатском, споразуму. За те велике уступке — Русија је добила пристанак од цара и Андрашија да