Delo

238 Д Е Л 0 може вратити, т. ј. поново узети Бесарабију и у Малој Азији повећати се онолико, колико Аустрија буде добила територије у Босни и Херцеговини. Због Бесарабије морале су се жртвовати Босна и Херцеговина! Андраши је био срећан што је свршио овако велики посао! Нестало је страха да ће Србија узети ове две покрајине — а он их је добио уз пристанак Русије. То је било најбоље решење за њега — не противу воље Русије већ у споразуму с Русијом. Сада је гроф Андраши могао с правом рећи, да је могућност, да Турска уступи добровољно Босну и Херцеговину Србији, бојећи се од мешања великих сила, само још илузија г. Ристића. Тако је Андраши и реферисао цару Фрањи. А и велике силе беху задовољне, ] нарочито Енглеска, резултатима рајхштатског састанка — јер њима беше саопштено само то: да су се Русија и Аустрија споразумеле да не интервенишу у догађајима у Турској. Мир је дакле, а и интегритет Турске, осигуран био, а тада је то Европа и желела. Рајхштатски састанак је успех Андрашијеве политике — о томе не може бити сумње. Он је тада дао директиве за решење Источне Кризе, више је немогућно било избећи пресудну реч Аустрије у питању судбине Босне и Херцеговине. Драг. М. Павловић.