Delo
X Е .Г Е Л 241 философију духа на три дела : на филозофију субјективног, философију објективног и философију апсолутног духа. Ступњеви субјективног духа су: 1. душа; 2. свест и 3. дух. Наука о души је антропологија; наука о свести феноменологија; наука о духу психологија. Психологијом се може назвати и цела философија субјективног духа, али Хегел тај израз употребљава само за један њен ступањ. О објективном духу постоје две науке: 1. философија права и 2. философија историје. О апсолутном духу постоје три науке: 1. философија уметности или естетика; 2. философија религије и 3. философија филозофије или историја философије философски схваћена. Ми ћемо у следећим одељцима изнети укратко преглед тих наука, само философију историје изнећемо релативно опширно. F. ФИЛОСОФИЈА СУБЈЕКТИВНОГ ДУХА. Душа је субјективни дух онако како се он јавља у вези с телом или у непосредном јединству с телом. Душа представља унутрашњост оне спољашности, коју преставља тело. По Хегелу душа није супстанција, која би имала седиште у телу, у неком делу мозга. Ово дуалистичко схватање по Хегелу је немогуће, јер се материја исто толико разликује од душе колико је идентична с њом, један однос који само ум може да схвати. Тешкоћа односа душе и тела на Хегеловом становишту не постоји, пошто он уопште негнра њихову разлику. Пошто је дух долажење идеје к себи, то се он најпре јавља као унутрашњост једног органског тела, он се јавља као унутрашње јединство, као ентелехија, као форма тела. На првом ступњу своме душа је у потпуној хармонији с телом, она живи животом тела, она носи све особине телесности. Тако схваћена душа има три ступња оазвитка: 1. природна душа (natiirliche Seele); 2. осећајна душа (fiihlenđe Seele) и 3. стварна душа (wirkliche Seele). Као природна душа, душа се јавља као потпуна унутрашњост тела, она у својим особинама репродуцира особине тела и околне неорганске матернје. Природна душа се јавља даље у три ступња: а) природне особине (naturliche Qualitaten); b) доба живота (Lebensalter) и c) спавање и јава. Природне квалитете дели даље Хегел на космичке квалитете расе и квалитете индивидуа. Космички квалитети су квалитети душе, који зависе од космичких прилика (климе, промене дана и ноћи). Расположења душе, која одговарају променама вреДело, књ. 70. 16