Delo

242 Д Е Л 0 мена, јесу природни живот душе. То мењање показује душу још у вези с околним светом, с природом. Психичке разлике међу расама долазе од геолошких разлика самих делова света. Индивидуални природни квалитети су натурел, темпераменат и карактер. Природна душа се јавља даље у разним добима живота, и Хегел даје интересантне дијалектичке карактеристике ових последњих. Тако по њему детињство преставља идентитет супротности (између индивидуе и врсте), који још није развијен, а старост идентитет супротности, који није више развијен: старост нема више потребе за конфликт с природом, а детињство те потребе још нема. Даље Хегел изводи како тај конфликт настаје у доба младости, откуда њена фантастичност, и како те фантастичности нестаје у добу зрелости, чији је задатак практичан живот. Спавање и јава су стања свести, која одговарају природном животу душе. Ту душа следује непосредно самом животу тела, а тело својој природи, променама дана и ноћи. Више јединство спавања и јаве су поједини квалитети, Koje она не само да има, него којих је и свесна, које осећа. Осећаји су или спољашњи или унутрашњи, или чулни квалитети или осећања пријатног и непријатног. На другом ступњу своме, као осећајна душа, душа је свесно јединство квалитета природне душе, и као таква стоји на средини између појединачног осећаја и самосвести. У осећајној души јавља се свест о нашем ја као нејасно интуитивно осећање, осећајна је душа идентична са општим психичким карактером личности, с тога Хегел зове осећајну душу и генијем кога сваки има. Трећи ступањ душе, стварну душу, тешко је јасно дефинисати. По" Хегел)> стварна душа треба да преставља јединство природне и осећајне душе, друкчије речено то треба да буде душа која потпуно продире своје тело и влада њиме. У свести субјективни дух се уздиже на виши ступањ: ту настаје одвајање душе од тела, настаје свест о томе, да је душа различна од тела, ту се јавља свест о самом ја. У својој феноменологији духа (в. одељак в.) Хегел је помешао развиће субективне свести са развићем свести као објективног духа. У „Енциклопедији11 он то више не чини, у њој су једини ступњеви субјективне свести ови: 1. свест (Bevvusstsein); 2. самосвест (Selbstbewusstsein) и 3. ум (Vernunft), а карактерисани су на исти начин као и раније. Трећи ступањ субјективног духа преставља дух (Geist),